Rudnici uglja ugrožavaju pitku vodu | Mozaik | DW | 19.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Rudnici uglja ugrožavaju pitku vodu

Više od sto godina u Nemačkoj je vađen kameni ugalj. Većina rudnika danas je zatvorena, ali u njima još uvek ima otrovnog otpada. Zbog toga raste strah da bi on mogao da dospe u podzemne vode, a time i vodu za piće.

Kameni ugalj je u Nemačkoj još od sredine 19. veka bio pogonsko gorivo industrije. Više stotina hiljada ljudi se, uz pomoć dobro razvijene tehnike u Rurskoj i Sarskoj oblasti, spuštalo i do 1.000 metara u dubinu. Ali već od 1970-ih godina, vađenje kamenog uglja u Nemačkoj nije više bilo isplativo. Održavano je samo uz državne subvencije. Većina od više od stotinu rudnika danas je zatvorena, a 2018. će i preostali prestati da vade ugalj.

Sada, međutim, raste strah zbog otrovnog otpada koji je deponovan u neke rudnike. Oko 600.000 tona specijalnog otpada deponovano je 1990-ih godina u tim rudnicima. Reč je o veoma otrovnom filterskom prahu iz postrojenja za spaljivanje otpada u kojem ima olova, kadmijuma, žive, arsena i dioksina. Oni su, zajedno sa vezivnim sredstvom, ubrizgani u rudnička okna. Sada se strahuje da bi ti otrovi, u dodiru sa podzemnim vodama, mogli da dospeju u reke.

Među stanovnicima u blizini tih rudničkih deponija, kao i među stručnjacima i aktivistima za zaštitu okoline, raste strah i od hemikalija poput PCB-a (polihlorovani bifenili), koji izazivaju rak. Ta hemikalija je dodavana hidrauličnim uljima za rudarske mašine kako bi se smanjila opasnost od paljenja ulja. Procenjuje se da je 10.000 tona takvog ulja ili iscurilo u rudnicima, ili je tamo deponovano u buradima. PCB je danas zabranjena materija i ubraja se među 12 najotrovnijih hemikalija.

Strahuje se da bi PCB prilikom crpljenja vode iz rudnika i plavljenja okana mogao da dospe na površinu i tako zagadi reke i vodu za piće. U nemačkim rekama Emšer, Rur i Sar već godinama je utvrđeno postojanje PCB-a u malim količinama. Štefen Potel iz Saveza za zaštitu okoline i prirode (BUND) smatra da je to „ekološka tempirana bomba“, a šef poslaničkog kluba Zelenih u pokrajinskom parlamentu u Sarskoj oblasti Hubert Ulrih dodaje da su „zalihe pitke vode u akutnoj opasnosti“.

Deutschland Bergmann unter Tage Steinkohle

Iako je većina rudnika danas zatvorena, posledice su još uvek tu

Merodavni rudarski koncern RAG iznosi, međutim, sasvim drugačiji zaključak. Zagađenost voda PCB-om veoma je mala, naglašava Joahim Lehte, šef odeljenja tog koncerna za zaštitu okoline u razgovoru za Dojče vele. „Iz toga zaključujemo da te materije ne predstavljaju opasnost za okolinu niti za vodu za piće.“

Istražni odbor Pokrajinskog parlamenta u Zarbrikenu sad bi trebalo detaljnije da razmotri sporno plavljenje bivših rudnika kamenog uglja u Sarskom području i dosadašnju praksu kontrola.

Zabrinutost zbog mogućih opasnosti po čoveka i okolinu izražava i Ministarstvo za zaštitu okoline pokrajine Severna Rajna Vestfalija. U opsežnoj studiji trebalo bi da bude tačno utvrđeno koji rizici proizlaze iz deponovanog specijalnog otpada i PCB-a. „Za godinu dana znaćemo više“, kaže portparol Ministarstva Frank Zajdlic.

Dirk Jansen iz organizacije BUND pozdravlja izradu studije i to što političari sada opasnost uzima ozbiljnije. Imajući u vidu moguće zagađenje podzemnih voda, Jansen zahteva da se rudnici i dalje održavaju suvim sve do najnižeg nivoa i da voda koju se crpi iz rudnika ubuduće bude najpre pročišćena pre nego što se pusti u reku. „To košta mnogo i zato je spremnost da se to sprovede slaba“, žali se Jansen.

Rudarski koncern RAG potvrđuje to mišljenje, ali za sad ne vidi da je neophodno delovati. „Naši današnji rezultati merenja to ne pokazuju“, kaže Lehte, dodajući da treba voditi računa o tome da mere budu odgovarajuće. „Zbog najmanjih količina PCB-a morali bismo da obrađujemo relativno velike količine vode iz rudnika.“

Troškovi koje će plaćati buduće generacije

Deutschland BUND Dirk Jansen

Dirk Jansen upozorava na opasnost po čoveka i okolinu

Godine 2018. biće zatvoren i poslednji rudnik kamenog uglja u Nemačkoj. Time će se okončati jedna era nemačke industrijske istorije. S posledicama industrijskog rudarstva koje je počelo oko 1860. moraće da žive sve buduće generacije. Svi stručnjaci se slažu da će voda iz rudnika morati zauvek da se izvlači kako ne bi bila ugrožena voda za piće. Sporno je jedino do koje dubine i da li ona mora dodatno da se prečišćava.

I nivo podzemnih voda u Rurskoj oblasti moraće da za sva vremena bude snižavan pumpama, kako se područje koje je utonulo zbog vađenja uglja ne bi pretvorilo u jezero. Površina zemljišta na tom području spustila se i do 40 metara, a centar grada Eesena, na primer, do sada je utonuo za oko 16 metara.

Kako bi se pokrili izuzetno veliki troškovi za trajno ispumpavanje vode i oštećenja na zgradama, političkom odlukom je 2007. osnovana fondacija RAG. Ona trenutno raspolaže kapitalom od 13 milijarda evra kojima bi za sva vremena trebalo da budu pokriveni ti troškovi.

Brojni političari uvereni su da će taj novac biti dovoljan i za buduće generacije. Ali, stručnjak organizacije BUND Jansen u to sumnja: „Već sada su troškovi za večnost gigantski i s pravom se može sumnjati da će taj kapital u budućnosti biti dovoljan. Štetne posledice vađenja kamenog uglja osećaće se i za 500 godina.“