Ružno lice Crkve pod reflektorima | Politika | DW | 12.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Ružno lice Crkve pod reflektorima

Kardinal Velki ne misli da su slučajevi seksualnog zlostavljanja i njihovog zataškavanja skandal. Kelnska nadbiskupija bi u suočavanju sa zlostavljanjem imala šta da nauči od drugih, smatra urednik u DW Kristof Štrak.

To je tragedija. Već mesecima Kelnska nadbiskupija i njen poglavar, kardinal Rajner Marija Velki zabavljaju nemačku javnost držanjem u tajnosti i balansiranjem po pitanju suočavanja sa seksualnim zlostavljanjem koje su počinili sveštenici. Ali, „zabavljanje“ je u stvari potpuno pogrešan pojam: Velki izaziva zgražavanje. Njegovo ponašanje više ne razumeju ni dobronamerni katolici.

Za nekoliko nedelja biće objavljene statistike o odlasku vernika iz Katoličke crkve. Tada pobožni interpretatori tih podataka obično govore o „gubitku vere“ i „slabosti vere“ kod brojnih ljudi koji Crkvi okreću leđa. Eh, kad bi hteli da budu iskreni! Iz Kelna i Diseldorfa, najvećih gradova u Kelnskoj nadbiskupiji, sve je više izveštaja da se na termin za istupanje iz Crkve kod nadležnih državnih ustanova mora čekati mesecima!

„Nulta tolerancija“ u Kelnu

Onaj ko glasno najavljuje „nultu toleranciju“ mora i da praktikuje razjašnjavanje, mora i da živi „nultu toleranciju“. Inače ga vernici napuštaju.

Već više od dve godine kardinal Velki sprovodi sopstveni kurs suočavanja sa zlostavljanjem koji je najavljen ofanzivno i koji je izazvao pažnju. Ali, u poslednjih pola godine iz Kelna se sve češće mogu čuti vesti koje tome protivreče: nadbiskupija je navodno delovala u ime osoba pogođenih zlostavljanjem, ali te osobe osećale su da su instrumentalizovane i uvređeni su otkazali saradnju. A onda je kardinal iskoristio božićnu misu da bi s pulta uzvišene kelnske katedrale kao izvinjenje prodavao ono što nije bilo izvinjenje, i kako bi medijima pripisao odgovornost za sablazan i zgražavanje.

Kardinal je okupio savetnike iz raznih advokatskih kancelarija, a onda je dospeo i do jednog koji je do sada bio poznat po slučajevima iz desno-populističkog miljea Alternative za Nemačku (AfD), a ne po crkvenim slučajevima. Na kraju je nadbiskupija, koja je nekada imala uglednu kancelariju za medije i informisanje, pozvala odabrane predstavnike medija na takozvani „razgovor o pozadini“ i najpre im pružila na potpis izjavu da ništa od onoga što čuju neće objaviti. Susret je propao. Poverenje izgleda drukčije. Onaj ko se obaveže na ćutanje, brzo postaje saučesnik u zlodelu.

Kristof Štrak, DW

Kristof Štrak, DW

Krivi su mediji

Velki time jasno pokazuje šta misli o nezavisnom suočavanju i razjašnjavanju zlostavljanja. Slučajevi zlostavljanja su u Nemačkoj i drugim zemljama dugo bili obelodanjivani samo ako su žrtve imale hrabrosti da savladaju stid i prekinu da ćute. I ako su mediji to objavili, i formirali javnost drugačiju od zvanične Crkve. To važi i za situaciju u Kelnskoj nadbiskupiji. Te teme se drže većinom novine i radio-stanice. One su ustanove koja praktikuju dobro novinarstvo, neugodno za moćnike.

Sada su u Kelnu krivi mediji – tako je objavio kardinal sa oltara. A Crkva kod razjašnjavanja stvari nade polaže u izjavu o držanju u tajnosti, što podseća na diktaturu i Štazi. Tokom više od 30 godina novinarskog rada bio sam na stotinama „razgovora o pozadini situacije“ s predstavnicima crkve ili politike. Nikada nisam morao da potpisujem izjavu o držanju u tajnosti.

Sve to pripada ružnom licu Crkve pod reflektorima. Tim je važniji rad medija na razjašnjavanju stvari.

Spotlight Boston

Godine 2015. u bioskope je stigao američki film „Pod lupom (Spotlight), od februara 2016. prikazivao se i u Nemačkoj. Nešto pre toga dobio je Oskara za najbolji film. „Pod lupom“ priča priču o novinarima dnevnih novina „Boston gloub“, koji razotkrivaju seksualno nasilje u Crkvi u Bostonu, gradu koji je manji od Kelna. Te novine su pre 20 godina razotkrile jedno od najodvratnijih poglavlja u američkoj Crkvi – koja nije siromašna odvratnim poglavljima.

U Bostonu su se stvari odvijale kao i na drugim mestima: zločini su zataškavani, vršen je pritisak na žrtve i članove njihovih porodica, sveštenici-zlostavljači premeštani su iz jedne župe u drugu. A za sve je znao i njihov poglavar, bostonski kardinal Bernard Frensis Lo. On je tada imao skoro 70 godina, podneo je ostavku i kasnije je dobio mesto u Rimu.

Ko zna koji sveštenici i biskupi u Nemačkoj su videli taj film? Jer, „Pod lupom“ je bio poučan film, i to ne samo o Crkvi i institucionalnom zataškavanju. Taj film je i omaž novinarstvu, upornom istraživanju i razjašnjavanju, novinarskom načelu da se žrtvama da lice i da se ispriča njihova priča. To je sloboda medija.

Da li je biskup Becing bio u bioskopu?

Sredinom novembra 2020. predsednik Nemačke biskupske konferencije, biskup Georg Becing, zahvalio je medijima, imajući pritom u vidu kurs Kelnske nadbiskupije. Oni su razjasnili ono što „mi možda ne bismo bili u stanju da razjasnimo“, rekao je Becing. Pritom je naveo suočavanje sa zlostavljanjem i suočavanje sa zataškavanjem.

Neki su Becingove reči interpretirali kao objavu bankrota – jer predsednik Biskupske konferencije je lepa titula, ali on nema nikakvog uticaja na pojedine biskupe u zemlji.

A možda je Becing samo bio u bioskopu. I zato zna da novinarski rad ponekad ode dalje – uprkos otporu crkvenog sistema, koji smatra da su sveštenička moć i identitet apsolutni. Još uvek. Vreme je da se i u Kelnu upale reflektori.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama