Ruždi skinut sa respiratora, napadač se izjasnio da nije kriv: | Politika | DW | 14.08.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

u fokusu

Ruždi skinut sa respiratora, napadač se izjasnio da nije kriv:

Nakon napada nožem, autor Salman Ruždi je bolje: više nije na respiratoru i može da govori. Motiv napadača je još uvek nejasan. On se na sudu izjasnio da nije kriv.

Napadač kod istražnog sudije

Napadač kod istražnog sudije

Čuveni pisac Salman Ruždi, napadnut je nožem u petak popodne po srednjoevropskom vremenu u gradu Čutaukva u saveznoj američkoj državi Njujork. Osim Ruždija, napadnut je i moderator koji je bio na pozornici sa piscem, i zadobio lakše telesne povrede.

Pisac je helikopterom prebačen u obližnju bolnicu gde je bio priključen na respirator. U međuvremnu se oseća bolje i može da govori.

Jedan od prisutnih rekao je Rojtersu da je jedan muškarac iznenada skočio na pozornicu: „Počeo je da udara Ruždija, izgledalo je kao da ga udara šakom u prsa. Zatim je ponovio udarce u prsa i vrat. Ljudi su vrištali.”

Prema rečima drugog svedoka, Ruždi je nakon napada pao na zemlju, a prisutni su pritekli u pomoć, digli mu noge, dok su drugi uhvatili i držali napadača. U publici je bio i lekar koji je pritekao u pomoć

Prisutni građani su savladali napadača

Prisutni građani su savladali napadača

.

Napadač je Hadi Matar, 24-godišnji Amerikanac koji živi Nju Džerziju. Motiv napadača nije jasan, a prema prvim saznanjima napadač verovatno nije imao saučesnika. On se na sudu iyjasnio da nijej kriv.

Napad na slobodu govora i misli

Ovaj napad odjeknuo je širom sveta. Čak Šumer, američki senator i vođa većine u Senatu napisao je na Tviteru da je taj čin "napad na slobodu govora i slobodu misli, dve osnovne vrednosti naše zemlje".

Francuski predsednik Emanuel Makron napisao je da je Ruždi pogođen "mržnjom i varvarstvom", dok je odlazeći britanski premijer Boris Džonson izjavio da je "užasnut" što je Ruždi napadnut dok je "koristio pravo koje nikada ne bismo trebali prestati braniti".

Salman Ruždi: Teror me nije iznenadio

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš takođe je reagovao sa užasom na napad, a šokirani su i u Udruženju američkih autora "PEN America", čiji je Ruždi član. Iz ovog udruženja su izjavili da su "zaprepašteni vestima o brutalnom napadu" na Rušdija: "Ne možemo zamisliti nijedan uporediv slučaj javnog nasilnog napada na pisca na američkom tlu".

I u Nemačkoj su šokirani napadom na čuvenog pisca. Klaudija Rot (Zeleni) izjavila je da to bio napad na slobodu književnosti i slobodu misli, a ministar pravosuđa Marko Bušman (FDP) je poželeo Rušdiju brz oporavak. Kopredsedavajući Zelenih Omid Nuripur napisao je da je reč o najgorem "plodu mržnje koju je decenijama raspirivao i finansirao iranski režim".

Pisac Ginter Valraf, koji je skrivao Ruždija u svom domu u naselju Ehrenfeld u Kelnu 1993. rekao je da je vest "naravno udarac" za njega".

Iranske novine 13. 02.2000.

Iranske novine 13. 02.2000.

Kakve su reakcije u Iranu?

Napad na Ruždija pozdravljen je u iranskim medijima. Provladin list „Kajhan”, čijeg glavnog urednika postavlja iranski sekularni i duhovni vođa Ali Hamnei, rekao je u subotu: 

„Hiljadu bravo (...) za hrabru i odgovornu osobu koja je napala odmetnika i zlog Salmana Ruždija u Njujorku. Ruka čoveka koji je zavrnuo vrat neprijatelju Božijem mora da se poljubi.“ 

Naslov tvrdolinijaških novina „Vatan Emroz“ glasio je: „Nož u vratu Salmana Ruždija“. List „Čorasan” donosi naslov: „Sotona na putu u pakao”. Novinski sajt Asr Iran objavio je citat Hamneija koji kaže da će „strela" koju je ispalio bivši iranski revolucionarni vođa ajatolah Homeini jednog dana pogoditi metu. Od rukovodstva u Teheranu još nije stigla nikakva izjava.

Knjiga Satanski stihovi

Knjiga Satanski stihovi

Satanski stihovi

Ruždijeva knjiga „Satanski stihovi", koju mnogi muslimani smatraju bogohulnom, zabranjena je u Iranu od 1988. Pokojni vrhovni vođa Irana, ajatolah Homeini, izdao je 1989. fatvu kojom se poziva na ubistvo Ruždija i svih onih koji su uključeni u distribuciju njegove knjige. Za ubistvo ovog pisca u zemlji je tada ponuđena i nagrada od više od tri miliona dolara.

Kasnije je zaista i ubijen japanski prevodilac pomenute knjige, a Ruždi mora da se krije i dobija policijsku zaštitu. Međutim, situacija se smirila kasnih 1990-ih nakon što je vlada Irana 1998. izjavila da ne podržava Rušdijevo ubistvo.

Uprkos tome, pretnje i bojkoti književnih događaja na kojima je Ruždi prisustvovao ne jenjavaju. Činjenica da je kraljica Elizabeta II Ruždija 2007. proglasila vitezom, izazvala je proteste u Iranu i Pakistanu, međutim, prema rečima njegovog prošlogodišnjeg izdavača, fatva više nema nikakvog značaja za pisca.Rušdiju više nije ograničena sloboda kretanja i više mu nisu potrebni telohranitelji.

Autor je rođen 1947. u godini kada je Indija proglasila nezavisnost, u metropoli Mumbaiju (tadašnjem Bombaju). Kasnije je studirao istoriju na King's koledžu u Engleskoj. Svoj autorski iskorak ostvario je knjigom "Deca ponoći", koja je 1981. nagrađena renomiranom Bukerovom nagradom.

Ovaj članak je aktuelizovan 14. 08.2022.

as (tagesschau, spiegel)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.