Rušenje mita o blagostanju

Masovni protesti protiv korupcije i skupih fudbalskih stadiona u Brazilu poprimaju razmere političke krize. Nakon juriša demonstranata na zgradu Ministarstva spoljnih poslova u Braziliji, brazilska vlada se pribojava da je ugrožen i Kup konfederacija koji se igra u Brazilu. „Predsednica Dilma trenutno proživljava politički pakao“, smatra Adriano Diogo, poslanik brazilske Radničke partije u pokrajinskom parlamentu savezne države Sao Paulo. Nije slučajno, objašnjava on, da je Dilma Rusef izviždana na otvaranju Kupa konfederacija na novom stadionu u Braziliji. Puno je, kaže, političkih snaga u zemlji koje žele da spreče reizbor brazilske predsednice sledeće godine.

Euforija splasla

Radnička partija je na vlasti punu deceniju – od izbora nekadašnjeg sindikalnog vođe Luiza Injacija Lule da Silve 2003. godine. Brazil je doživeo vrtoglave promene: milioni siromašnih Brazilaca su se zahvaljujući opsežnim socijalnim programima popeli na društvenoj lestvici i postali srednja klasa. Njihova nova kupovna moć i potražnja za brazilskim proizvodima na svetskom tržištu donela je toj južnoameričkoj zemlji privredni procvat koji je potrajao nekoliko godina. Ali u međuvremenu je euforija splasla i mit brazilskog „svemoćnog oca“ Lule počeo je da se ruši. Štaviše, njegovo političko nasleđe Dilmi Rusef postaje sve veći teret.

Kada je Lula 2007. godine s kandidaturom Brazila za domaćina Svetskog fudbalskog prvenstva 2014. ostvario uspeh, zemlja je beležila stopu ekonomskog rasta od fenomenalnih pet odsto. U međuvremenu su prognoze za 2013. godinu spuštene na oko dva odsto, a cene stanarina i hrane su podivljale. Vlada je reagovala te subvencionisanim cenama benzina i smanjenjem poreza pokušala da pogura domaću automobilsku industriju.

Birači nisu bili impresionirani: već na lokalnim izborima prošle godine Radnička partija je – uprkos učešću bivšeg predsednika Lule u predizbornoj kampanji – izgubila većinu u mnogim glavnim gradovima pokrajina kao i na severu i severoistoku zemlje gde je tradicionalno jaka. Jedan od razloga za izborni poraz bila je presuda protiv 38 poslanika Radničke partije koji su između 2003. i 2011. kupovali glasove da bi parlament prihvatio njihove planove.

„Bes demonstranata na korumpirane političare i njihova kritika organizacije Svetskog prvenstva usmereni su na Vladu“, konstatuje bloger Merval Pereira koji piše kolumne za brazilski dnevni list O Globo. I to zato što demonstranti u Vladi vide krivca za izostanak potrebnih investicija u zdravstvo, regionalni prevoz i obrazovni sistem zbog troškova prouzrokovanih organizacijom prvenstva i Olimpijskih igara.

Sindikalci u foteljama

I David Danilo Bartelt, šef fondacije Hajnrih Bel u Rio de Žaneiru, protste interpretira kao izraz nagomilanih potreba za reformama. „Na terenu osnovnog obrazovanja i zdravstva je napravljeno skandalozno malo za jednu socijaldemokratsku vladu“, kaže Bartelt za DW. Državni vrh je očigledno računao da će nova srednja klasa dodatne sadržaje na području obrazovanja i zdravstva plaćati iz sopstvenog džepa. „Država na taj način na mala vrata pokušava pobeći od odgovornosti“, kaže Bartelt. Prema njegovom mišljenju su, međutim, protesti i znak slabosti opozicije u brazilskom parlamentu. Socijalni pokreti koji zastupaju prava domorodačkog stanovništva i seljaka koji ne poseduju zemlju na kojoj žive i rade pod skutom su Radničke partije. 

„Demonstracije protiv skupih stadiona u suprotnosti su sa letargijom tradicionalno jakih socijalnih organizacija i udruženja. Sindikati de facto sjede u vladi“, ukazuje Bartelt. I u Radničkoj partiji se sve češće mogu čuti samokritični tonovi. „Prevarili smo se kad smo mislili da je materijalno poboljšanje standarda dovoljno za dijalog s mladima“, kaže Edinjo Silva, predsednik stranke u Sao Paulu. Dodaje da sve promene kroz koje je prošao Brazil zahtevaju i novu političku agendu.

Kritika iz crkvenih krugova

Poznati austrijski katolički biskup Ervin Krojtler koji se od 1980. godine u Amazoniji bori za prava domorodačkog stanovništva u Radničkoj stranci ne vidi saveznika. „Ja sam totalno razočaran Vladom“, rekao je nedavno u intervjuu za DW. Lula i Dilma govore o napretku i razvoju, ukazuje on, ali u gradovima Amazonije poput Altamire ništa se nije promenilo na području školstva, zdravstva i javne bezbednosti. Krojtler dodaje da lik i delo bivšeg predsednika Lule treba demistifikovati.

Autori: Marko Miler / Dunja Dragojević

Odg. urednik: Nemanja Rujević