Rođena kada je pao Zid: „Ja sam istočna Nemica!“

„Ovo me svaki put iznova fascinira. Tamo na obali labudovi leže na jajima, jedna čaplja je prošla pored mene na tri metra rastojanja, patke se ovde razmnožavaju. Veoma je lepo što je u gradu tako očuvan deo prirode“.

Svakog dana, Venke Ludvig šeta parkom Vajsenze u severoistočnom delu Berlina. Ona ovde živi u zajedničkom stanu sa još nekoliko studentkinja. Studira biologiju i sanja o karijeri naučnice. To nije baš ono što je želela njena majka.

„Moja majka je želela da se bavi umetničkim klizanjem, ali bila je prejaka za to, pa je na treninge počela da šalje mene i brata. I moj brat je bio prekrupan za taj sport, ali sam je ostala na ledu, baveći se klizanjem od 3. do 15. godine.“

Venke je išla u jednu od specijalnih škola za sportiste u kojima su đaci od malih nogu pripremani za velika sportska postignuća. Te škole su nasleđe starog DDR-a. U ujedinjenoj Nemačkoj su postojale još neko vreme, a sada su potpuno integrisane u novi društveni sistem.

„Imala sam tipičnu istočnonemačku instruktorku – bila je najbolja prijateljica olimpijske šampionke Katarine Vit – i trenirala nas je veoma strogo, što je, doduše, tada već bio izuzetak; te metode drugi treneri nisu odobravali“.

Zapadni Nemci su materijalisti

Venke je sa 15 godina napustila klizanje, ali je ostala u svojoj školi, gde su i dalje radili isti nastavnici koji su bili u kolektivu i za vreme DDR-a. I đaci su bili iz starih istočnonemačkih porodica.

„Za mene DDR nije bila zemlja, već – vreme. Tada su za mene sve to bili periodi koji se smenjuju. Tek sa devet ili deset godina, shvatila sam da je to bila zemlja. Da postoje dve različite Nemačke. Istočna Nemačka je za mene uvek bila pozitivno vreme“.

Zna Venke da je DDR bila diktatura. Ali, u sećanju njenih roditelja i nastavnika, diktatura nije preterano prisutna. Mnogo je prisutnija nostalgija za svetom koji nije bio tako loš kao što se danas često prikazuje. Venke kaže i da su joj susreti sa „zapadnjacima“ doneli neočekivana iskustva, da se oni drukčije međusobno ophode nego istočni Nemci, da su mnogo više orijentisani na sopstveno „ja“, da su manje solidarni i da razmišljaju u mnogo većoj meri - materijalno.

„Jeste da sam rođena 1989, i da nisam doživela pravi DDR, ali stalno primećujem da sam poprimila DDR-ovski mentalitet i da sam zapravo tipična istočna Nemica“.

na sledećoj strani: „Želim da ništa ne propustim“

„Želim da ništa ne propustim“

Ime: Venke Ludvig

Mesto stanovanja: istočni Berlin

Životni moto: „Želela bih da, kada jednom budem na samrtnoj postelji, mogu da kažem: živela sam i ništa nisam propustila“

Šta je za tebe sreća?

„Sreća znači da imam ispunjen život. To ne znači da mi je uvek i zabavno, već da ne sedim uludo po ceo dan. To znači i da sam srećna sa ljudima oko mene. No, s vremena na vreme, želim i da se dobro provedem“.

Ko je tvoj heroj?

„Ima li danas još uopšte heroja? Ne znam...“

Gde vidiš sebe 2029?

„Kao naučnicu koja se bavi biologijom, ima bar dvoje dece i jednog finog supruga, sve to negde na ovom svetu... ne mora obavezno u Nemačkoj; rado bih živela i negde drugde“.

O čemu sanjaš?

„Imam jednostavne snove – da dobijem mesto na studijama, da počnem da se bavim naukom i da mnogo putujem“.

sutra u ovoj rubrici donosimo priču o devojci koja je rođena iste godine, ali sa suprotne strane Zida.

autori: Matijas Belinger / Saša Bojić

odg. urednik: Nemanja Rujević