Poseban slučaj: Romi

U Srbiji, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji i na Kosovu Romi žive vekovima. Ipak, oni su tamo marginalizovani i diskriminisani. Nazivaju ih "Ciganima" i u prošlosti su često bili progonjeni. Danas ih u najboljem slučaju - tolerišu. Retko kad su prihvaćeni kao ravnopravni građani. "To je manjina koja je društveno marginalizovana u svim zemljama i isključena iz društvenih, političkih i ekonomskih oblika organizovanja", kaže Željko Jovanović, direktor Kancelarije Romska inicijativa Fonda za otvoreno društvo u Budimpešti. Rezultat: Gde god da žive, Romi pripadaju najsiromašnijem sloju društva. "Prema podacima UN, 40 odsto Roma živi na ivici siromaštva", kaže Jovanović.

Zato mnogi traže sreću i izlaz iz beznađa u Zapadnoj Evropi, često u Nemačkoj. Putovanje na Zapad je postalo lakše: Romi iz Bugarske i Rumunije, kao građani EU, mogu da putuju bez ograničenja. Za ljude iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije, vize su ukinute. Samo građanima Kosova je i dalje potrebna viza za Nemačku. Kada stignu na Zapad, on podnose zahtev za azil ili kao građani EU podnose zahtev za državnu socijalnu pomoć.

Nema šanse da azil

Oko trećine svih balkanskih izbeglica u Nemačkoj pripada romskoj manjini: Prema podacima savezne vlade, u prvom kvartalu ove godine, 91 odsto potražilaca azila iz Srbije su Romi, iz Makedonije 72 odsto, iz BiH 60 odsto iz Crne Gore 42 odsto. Nasuprot tome, samo oko 9 odsto potražilaca azila iz Albanije i Kosova su pripadnici te manjine. Generalno u prva tri meseca ove godine je 42.000 izbeglica bilo iz zemalja Zapadnog Balkana.

U Nemačkoj se zna da su Romi često posebno diskriminisani i ugroženi u svojim zemljama porekla. Ipak, oni praktično nemaju nikakve šanse za azil. Nakon Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, sada su i Albanija, Kosovo i Crna Gora proglašene za takozvane sigurne zemlje porekla. Polazi se od toga da u tim zemljama nema sistematskog progona ili opasnosti po ljude - pa ni po Rome. Dakle , građani tih zemalja u principu nemaju pravo na azil u Nemačkoj.

To se ogleda i u statistikama: u avgustu je 0,4 odsto izbeglica iz Makedonije dobilo pravo na azil, iz Srbije 0,1 odsto.

Marginalizovani i u Nemačkoj

U pravno drugačijoj situaciji u Nemačkoj su Romi, koji dolaze iz zemalja EU Bugarske i Rumunije. Prva tri meseca oni nemaju pravo na socijalnu pomoć: cilj ove mere je da se spreči takozvani socijalni turizam u Evropskoj uniji. Posle tri meseca se proverava ko ima pravo na socijalnu pomoć. To naročito važi za građane EU koji su našli posao u Nemačkoj ili pokrenuli privatni biznis. Za one koji u Nemačku dolaze bez posla, situacija je teža. Iako dobijaju dečji dodatak, stranci koji su u Nemačkoj u potrazi za poslom-nemaju pravo na socijalnu pomoć. Ovaj princip je potvrdio i Evropski sud pravde u svojoj presudi.

Pošto su građani EU, Romi iz Bugarske i Rumunije mogu slobodno da se nasele u Nemačkoj. Ali čak i ovde su često u nepovoljnom položaju. U "Izveštaju o statusu Roma" okružne kancelarije Berlin Nojkeln navodi se da trećina ispitanih osoba dobija socijalnu pomoć. Njihova deca čine najveću grupu učenika-migranata bez znanja nemačkog jezika. Mnogi mladi Romi nemaju ni osnovno obrazovanje niti naviku učenja. Neke porodice nemaju zdravstveno osiguranje, pa moraju i za manje bolesti kao što su prehlada, u hitnu pomoć. Njihovi životni uslovi su loši. Privatni stanodavci gotovo nikada nisu spremni da prihvate Rome. Statistika tržišta rada u Nemačkoj ne ukazuje na etničku pripadnost, ali izveštaji saveznog Zavoda za zapošljavanje pokazuju da je stopa nezaposlenosti među Romima iz Rumunije i Bugarske naročito visoka. Takva marginalizacija nudi "plodno tlo za sitni kriminal i prostituciju iz nužde", upozorava „Izveštaj o statusu Roma“.