Romantika zvana klizanje

Led po kojem se posetioci najdužeg klizališta u Evropi klizaju nije savršen. Na površini se nalazi sloj vode koji ponegde dostiže i 20 centimetara. Pa ipak, nekadašnji fabrika, rudnik i koksara u Esenu, Colferajnu ovim zimskim mesecima beleži neverovatno veliki broj posetilaca. Tu gde su od 1961. do 1993. godine rudari mukotrpno radili i po 12 sati dnevno, a sada se klizaju stari i mladi. Neki čak dolaze iz daleka. Rudnik Colferajn se od 2002. godine nalazi pod zaštitom UNESCO kao svetska kulturna baština.

Godišnje oko 15.000 posetilaca

Klizalište pod otvorenim nebom otvoreno je još pre 12 godina. Poslednjih godina postalo je sve popularnije s obzirom na to da je klizanje pod otvorenim nebom u Nemačkoj sve više u modi. Danas gotovo svaki veći grad u zimskim mesecima ima nešto slično: klizalište na trgu Potsdam u Berlinu s pogledom na „Sony Centar“, u glavnom parku u Hamburgu ili u samom centru pitoresknog gradića Erlangena na jugu Nemačke. „Svako ko je ikada u detinjstvu klizao i danas oseća ljubav prema toj vrsti aktivnosti. Klizanje je romantično pa nije ni čudo što je i danas toliko omiljeno i popularno“, kaže, na primer, Oliver Sabo, organizator mobilnog klizališta u Kelnu.

To potvrđuju i posetioci u Esenu. Porodica Banejer stigla je iz 70 kilometara udaljenog Koesfelda. „Da, klizanje je zaista romantično“, kažu čekajući u redu za iznajmljivanje klizaljki. Pošto tu imaju samo 400 pari klizaljki za iznajmljivanje, neki nemaju sreće. Kako kažu u Colferajnu, „malo je onih koji u današnje vreme imaju klizaljke, i zato je ponekad potrebno strpljenje…“ Porodica Banejer ovoga puta je imala sreće. Bračni par Fajfer iz Esena već nakon samo sat vremena vratio je iznajmljene klizaljke jer su, kaže Hajke Fajfer „ustanovili da su zaboravili da klizaju“.

Autorke: Katrin Šluzen / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković