Rođendanski samit NATO u senci nesuglasica | Politika | DW | 03.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Rođendanski samit NATO u senci nesuglasica

Ko će da bude partibrejker na proslavi 70. rođendana NATO? I da li je taj vojni savez zaista doživeo „moždanu smrt“? Rođendanski samit Alijanse koji se održava u Londonu 3. i 4. decembra nosi sa sobom brojne izazove.

Malo je verovatno da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg očekivao nekakvo izvinjenje od predsednika Francuske Emanuela Makrona kada su se njih dvojica sreli u Parizu. Njih dvojica su prošlog četvrtka 28.11. između ostalog razgovarali i o onoj, sada već ozloglašenoj izjavi francuskog predsednika da je Alijansa u stanju „moždane smrti“.

„Možda nam je i bio potreban poziv na buđenje“, prkosno je izjavio Macron stojeći pored šefa NATO na konferenciji za novinare u Parizu. Sugerisao je i to da bi Alijansa trebalo da formira posebnu grupu stručnjaka s ciljem da se ona pozabavi promenom strategije NATO. Takav predlog iznela je inače i Nemačka. Novi koncept bi trebalo da bude spreman za usvajanje do samita Alijanse 2021. godine.

Makron je u manjini

Neki eksperti ocenjuju međutim za DW da su sve te Makronove ideje o efikasnijoj vojnoj sili kojima je on šokirao saveznike – u stvari pogrešne.

„Predsednik Makron i ne pokušava da započne razgovore“, smatra direktor kancelarije Karnegijeve fondacije za Evropu Tomas Valasek. „Makron već zna šta želi da uradi: da resetuje odnose sa Rusijom, a da SAD imaju mnogo manju ulogu u bezbednosti Evrope. S takvim stavovima je, međutim, u manjini. A ako želi da promeni politiku NATO, onda ne bi trebalo da se gađa kamenjem, već da strpljivo gradi koalicije koje bi podržale francusko gledište.“

Posebno je kontroverzno Makronovo mišljenje da je terorizam, a ne Rusija, najveća pretnja zemljama NATO. I da je vreme za približavanje Moskvi, smatra Valasek. „Za jednog predsednika zemlje-saveznice on veoma otvoreno izaziva nesklad.“

-pročitajte još: Srbija: Teško čitljiva Deklaracija o neutralnosti

Tomas Valasek, inače bivši slovački ambasador pri NATO, očigledno nije spreman da tako brzo kao Makron prihvati ideju da se pretnja koju predstavlja Kremlj smanjila. „Svi u NATO bi želeli bolje odnose sa Rusijom“, kaže Valasek, „ali većina smatra da je Moskva i dalje veoma zainteresovana za podrivanje NATO i evropskog bezbednosnog poretka, jer takav nered ide njoj u njihovu korist.“

Makron Stoltenbergu: Možda nam je i bio potreban poziv na buđenje

Makron Stoltenbergu: Možda nam je i bio potreban poziv na buđenje

Odnosi Kine i SAD ugrožava Evropu i NATO

Očekuje se da će lideri na samitu po prvi put usvojiti i izveštaj o izazovima koje predstavlja rastuća vojna sila i uloga Kine. Aleksander Mateler, viši naučni saradnik u belgijskom institutu Egmont, preporučuje da se dodatno obrati pažnja na ono što se dešava u Kini, a pre svega na odnose Vašingtona i Pekinga. Mateler smatra da bi uticaj toga na Evropu i NATO mogao da bude ogroman.

Belgijski ekspert podseća da mnogi, između ostalih i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, upozoravaju da se svet nalazi „u predvečerju Hladnog rata“, a da istovremeno „nema nikakvog napretka u pregovorima o smirivanju političkog sukoba“.

Ako se SAD upletu u nekakav sukob sa Kinom, to bi bila katastrofa za kompletan NATO, smatra Mateler. Odakle bi bile dopremljene odbrambene snage, ako bi SAD svoju vojsku morala da angažuje na nekom drugom mestu? „To bi onda pretežno morale da budu evropske snage“, kaže Mateler. „A to je nešto što Pentagon pokušava da stvori već zaista mnogo godina.“

Faktor Tramp

Naravno, niko ne zaboravlja ni na Faktor Tramp. Američki predsednik do sada je praktično svaki sastanak NATO iskoristio da saveznike, a naročito Nemačku, podseti na njihove relativno male troškove koje imaju za odbranu.

Angela Merkel i Donald Tramp na samitu NATO 2017. u Briselu

Angela Merkel i Donald Tramp na samitu NATO 2017. u Briselu

Alijansa je, međutim, uložila napore da se ta finansijska strana u Londonu prikaže sa pozitivne strane. Neke od ključnih stvari dogodile su se još pre početka samita: Stoltenberg je najavio uvođenje novog sistema finansiranja zajedničkog budžeta NATO kojim se američki udeo smanjuje za oko 90 miliona evra, a povećava procenat učešća Nemačke u finansiranju na 16,35 odsto. I svi ostali saveznici – sa izuzetkom Francuske – složili su se da će da preuzmu veći udeo u finansiranju budžeta NATO.

To prilagođavanje nema doduše nikakve veze sa stalnom svađom oko toga da bi zemlje članice NATO trebalo da iz BDP-a izdvajaju dva odsto za vojsku. Ipak, i po tom pitanju, prema rečima Jensa Stoltenbertga, ima napretka.

„Živimo u nepredvidljivom svetu i zato moramo da ulažemo više u našu zajedničku bezbednost“, zaključuje Stoltenberg. Pritom su, verovatno, najnepredvidljiviji upravo saveznici, oni koji će se okupiti za istim stolom u Londonu, na samitu NATO.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM