Rizična vojna intervencija u Jemenu | Politika | DW | 26.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rizična vojna intervencija u Jemenu

Nakon poziva u pomoć jemenskog predsednika, zalivske zemlje predvođenje Saudijskom Arabijom pokrenule su vazdušnu operaciju na položaje pobunjenika Huti u Jemenu. Ta operacija nosi sa sobom rizik po čitav region.

Krajem januara on je, pred navalom pripadnika militantne grupe šiitskih Zeida nazvane Huti (po imenu bivšeg vođe Huseina Badredina al Hutija), iz glavnog grada Sane pobegao u lučki grad Aden. Ali gde se tačno krije Abd Mado Mansur Hadi, izabrani predsednik Jemena? Na to pitanje za sada nema odgovora. To što on po drugi put beži iz Sane, pokazuje koliko je dramatična situacija u toj zemlji na jugu arapskog poluostrva.

Jemenski predsednik smatra da je nadmoć Huta koji nadiru tolika da je juče (25.3.) od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražio usvajanje rezolucije koja bi pobunjenike trebalo da spreči da zauzmu Aden. Njegovo pismo za sada je ostalo bez odgovora. To kao da je ohrabrilo Hadijeve protivnike. Danas je nepoznati avion preleteo iznad sedišta jemenskog predsednika, ispalivši na zgradu tri rakete.

Abd Rabbo Mansur Hadi Präsident Jemen

Ne zna se gde je: predsednik Jemena Abd Mado Mansur Hadi

Nešto južnije, u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, sa velikim nemirom se prati zaoštravanje situacije u susednom Jemenu. Saudijski ministar spoljnih poslova Saud al-Faisal još u ponedeljak (23.3.) je izjavio da će, ako mirovni napori propadnu, zemlje arapskog sveta i regiona biti spremne da preduzmu neophodne mere. U međuvremenu su uz granicu stacionirane brojne jedinice vojske Saudijske Arabije. Vojna operacija zemalja Zaliva nije isključena.

Kratkoročna korist vojne intervencije

Šta bi moglo da se postigne vojnom intervencijom? Kratkoročno – mnogo toga, piše politikolog Gamal Gasim u analizi za TV-kanal Al-Džazira. Ona bi mogla da spreči pripadnike pokreta Huti koji su povezani sa bivšim predsednikom Ali Abdulahom Salehom, da, nakon Sane i drugih gradova, sada zauzmu i luku Aden. Saleh ionako igra na kartu pobunjenika. Uz njihovu pomoć on želi da svrgne aktuelnog predsednika Mansura Hadija i da se, nakon prinudnog povlačenja u jesen 2011, ponovo useli u predsedničku palatu. Za ostvarenje tog cilja on je spreman da toleriše i mogući rascep zemlje.

Jemen Huthi-Rebellen

Huti patroliraju u Sani

Vojna intervencija bila bi takođe jasna pretnja Iranu. Prema saudijskom viđenju stvari, Iran podržava Hute, koji su u očima Rijada „marionete Teherana“. Preko njih, smatraju Saudijci, Iran pokušava da ostvari uticaj u Jemenu i proširi ga na Arapsko poluostrvo. Ukoliko aktuelni predsednik Hadi, koji je povezan sa Saudijcima, bude svrgnut, Teheran će nastaviti da širi svoj uticaj u Jemenu.

Iran kao nova regionalna sila

To bi, međutim, moglo da predstavlja veliki izazov za Iran, posebno nakon definitivnog povlačenja poslednjih pripadnika američke vojske sa krajnjeg juga Arapskog poluostrva, koje je okončano pre nekoliko dana. I na to se u Rijadu gleda sa velikom zabrinutošću: povlačenje vojnika tumači se kao namera SAD da pridobije Iran kao novog saveznika i to na račun saudijsko-američke osovine, koja je funkcionisala decenijama.

Saudijce to uznemirava naročito u svetlu činjenice da je Iran od izbijanja tzv „Arapskog proleća“ uspešno gradio svoju premoć. Teheran je imao bitan doprinos u činjenici da je Bašaru el Asadu uspelo da se odupre ustanicima i protivnicima njegovog režima u Siriji. Iran ima najbolje kontakte sa novom iračkom vladom i podržava je u pohodu na radikalni pokret „Islamska država“. Iranski režim i u Libanu ima jakog saveznika. Konačno, Teheran bi mogao da pokuša da proširi svoj uticaj i na Bahrein, koji je doduše pod vladavinom sunitske kraljevske kuće, ali čije je stanovništvo većinski šiitsko. Ta zabrinutost podstakla je Saudijsku Arabiju još 2011. godine da pošalje svoju vojsku u susednu zemlju kako bi ugušila ustanak, koji su velikim delom pokrenuli i izneli šiiti. U svetlu svih tih događaja, nadiranje pripadnika ustaničkog pokreta Huti, za Saudijce predstavlja dvostruku pretnju.

Rizici intervencije

Jemen Demo und Straßenkämpfe in Taiz

Podeljeno društvo: demonstracije protiv Huta u Taizu

Pitanje je međutim da li bi vojna intervencija u Jemenu dugoročno dala željene rezultate. Saudijska Arabija ne strahuje samo od nemira na granici sa Jemenom. Ona mora da računa i na to da će Huti pokušati da diskredituju predsednika Hadija tako što ga nazivaju „marionetom Rijada“. Neizvesno je i to kako bi jemensko stanovništvo, koje je 2011. godine ustalo protiv tadašnjeg predsednika Saleha, reagovalo na ulazak saudijske vojske. „Da bi vojna intervencija bila uspešna, moralo bi da usledi nekakavo političko saopštenje ili garancija kojom bi se Jemencima obezbedilo da ulazak saudijske vojske nema za cilj da suzbije njihovu pobunu, već nasuprot – da je podrži“, kaže Gamal Gasim. Ali sa ustancima se saudijska kraljevina uvek mučila.

U dosadašnjem konfliktu sa Iranom, Saudijska Arabija je na svim poljima izvukla deblji kraj. Teheran se nametnuo i u Siriji, i u Iraku. Osim toga, Rijad nema interesa da se nasilje koje tamo vlada, prenese i na Jemen. U tom slučaju bi Saudijska Arabija bila izložena pretnji od strane „Islamske države“ i „Al Kaide“, ne samo na granici sa Irakom, već i na granici sa Jemenom. I dok „Al Kaida“ u Jemenu već godinama ima dobro etabliran i agresivan ogranak, „Islamska država“ tamo tek odnedavno pokušava da ostvari uticaj. O tome kakvi su joj planovi u Jemenu, moglo se naslutiti pre nekoliko dana, kada je ta teroristička organizacija preuzela odgovornost za napad na šiitske vernike izvršen prošlog petka. Tom prilikom je ubijeno 140 ljudi.

Sve u svemu, Saudijska Arabija bi u slučaju vojne intervencije u Jemenu bila suočena sa velikim strateškim i političkim rizicima, a pitanje kako bi se ponašao Iran ostaje otvoreno.

DW.COM