Riskantna igra džinova | Politika | DW | 07.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Riskantna igra džinova

Kina povećava tenzije u Istočnom kineskom moru – tako bar glase optužbe koje stižu iz japanskog Ministarstva odbrane. Uprkos rastu napetosti, Japan nema mnogo mogućnosti da reaguje.

Azijska supersila Kina već godinama pojačava privrednu i vojnu delatnost u morima nadomak svoje teritorije. U velikom broju slučajeva, Japan to doživljava kao provokaciju – posebno kada se radi o spornim ostrvima u Istočnom kineskom moru, u čijoj blizini ima nafte. Ta ostrva Kinezi nazivaju Diajou, a Japanci Senkaku, i obe zemlje polažu pravo na njih.

Spor je dodatno zakuvala objava Kine iz novembra prošle godine da će iznad ostrva uspostaviti zonu identifikacije letilica u svrhu vazdušne odbrane, što je izazvalo žestoke kritike Tokija i Vašingtona. Odluka Kine znači da će sve letelice iznad te teritorije morati da prate pravila o kojima odlučuju vlasti u Pekingu. Stručnjaci procenjuju da je potez simboličan, ali je Japan, ipak, uspostavljanje zone nazvao „eskalacijom” i objavio da će je ignorisati, a to su najavile i Sjedinjene Države.

Yasukuni Schrein Japan / Yasukuni-Schrein Shinzo Abe

Premijer Japana Abe u poseti svetilištu Jaskuni

Zona identifikacije oštro se kritikuje i u ovogodišnjoj beloj knjizi japanskog Ministarstva odbrane. Kina time pokušava da „jednostrano promeni status kvo“. To bi moglo da „dovede do eskalacije i nepredvidljivih posledica u Istočnom kineskom moru“, upozoravaju predstavnici japanske države. „Japan je iskreno zabrinut“.

Odavanje pošte ratnim zločincima?

Otkako je decembra 2012. stupio na funkciju, konzervativni premijer Japana Šinzo Abe vodi ofanzivnu i delimično provokativnu politiku prema Kini. Abe je krajem 2013. posetio svetilište Jaskuni. U tom spomen-parku se odaje čast Japancima koji su poginuli u Drugom svetskom ratu, uključujući i pojedince koji su i osuđeni za ratne zločine u Kini i Koreji. Ta poseta je u Kini oštro kritikovana. Otkazani su bilateralni razgovori i zavladalo je diplomatsko ledeno doba.

„Abe koristi različite prilike da razglasi svoju politiku protiv Kine u Aziji“, kaže Aleksandra Sakaki iz berlinske fondacije „Nauka i politika“. Primer za to je azijska bezbednosna konferencija Šangri-La 2014, gde je Abe podsticao antikinesko raspoloženje, iako u svom govoru nije naveo ime te zemlje. „U tom pogledu, Japan snosi bar deo krivice za dubok pad u kinesko-japanskim odnosima.“

Japan Verfassung Proteste 30.06.2014

Protesti u Japanu protiv novog tumačenja tzv. „paragrafa o miru”

Vojnici bez vojske

Zahlađenju je doprinelo i novo tumačenje japanskog ustava, koji je donesen posle predaje 1945, odnosno takozvanog „paragrafa o miru” u kome se Japan odriče prava na rat. Po novoj interpretaciji, koju je nedavno objavila vlada, Japan ima više manevarskog prostora. Do sada je uslov za upotrebu vojnih snaga bio napad na Japan, a novo tumačenje tome dodaje napad na teritoriju savezničkih država.

Zbog „paragrafa o miru“ Japan zvanično nema vojsku, već samo „odbrambene snage“. Ipak, objašnjava Sakaki, Japan zapravo raspolaže jednom od najmodernijih armija na svetu. „U mnogim oblastima, ona se ne razlikuje mnogo od armija drugih zemalja“, kaže ta ekspertkinja za bezbednost. Jedina – možda i ključna razlika – je ta što Japan za sada nema isključivo ofanzivna oružja kao što su rakete vazduh-zemlja. To će verovatno tako i ostati.

Naoružavanje Japana ne brine Kineze

Sve ukazuje na to da je „Kina pretnja broj jedan za Japan.“ I veliki delovi stanovništva to vide na isti način. „U Japanu raste strah da bi Kina mogla da stekne vojnu premoć nad Japanom“, tvrdi Sakaki.

China Militärflugzeug SU-27 Archiv 2012

Kina ne osavremenjuje samo mornaricu već i avijaciju

U tome se Japan, isto kao i Kina, ne oslanja samo na simboliku i prazne reči. Kina je poslednjih godina naglo povećala izdatke za vojsku. Internacionalni stokholmski institut za istraživanje mira izračunao je da je kineski vojni budžet u 2013. dostigao 188 milijardi dolara, što je rast za 7,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno, Japan je 2014. izdvojio 48 milijardi za vojne troškove, što je rast od 2,2 procenta u odnosu na prethodnu godinu. Valja napomenuti da je finansiranje odbrambenih snaga u toj zemlji opadalo od 2002. do 2012. Ipak, reakcije na povećanje japanskog vojnog budžeta ostale su prilično mlake, kaže Aleksandra Sakaki. „Japanska ekonomija stagnira i država prosto nema mogućnosti za pravu trku u naoružanju“.