Rijeka, grad koji živi različitosti

Turistima do sad Rijeka nije bila posebno vredna pažnje: većina ih projuri pored grada na putu u Opatiju ili Istru, ili niže prema Dalmaciji. Jer u Rijeci ne postoji nekakva velika plaža sa ležaljkama i šarenim suncobranima. Ali taj grad i ne treba da bude klasično letovalište – njegov šarm leži drugde.

Rijeka je spona centralne i jugoistočne Europe. Lučki grad je mešavina srednjovekovne tvrđave, velelepnih palata iz doba Austrougarske, pijace u stilu secesije, trgova sličnih onima u Italiji, socijalističkih novogradnji i napuštenih fabrika koje čeznu da se probude iz sna. Kome još treba plaža?

Do Prvog svetskog rata je Rijeka pripadala Habsburškoj monarhiji, od 1924. do 1945. je veći deo grada pripadao Italiji. Usledilo je razdoblje Jugoslavije u kojoj je Rijeka uzdignuta u uzoran grad sa brodogradilištima, rafinerijom i fabrikama.

Broj stanovnika se popeo sa 25.000 na 200.000, ali po raspadu Jugoslavije su mnoge firme zatvorile svoja vrata, a njihovi pogoni su se pretvorili u pozornicu apokalipse. Mnogi su ostali bez posla, ostale su tek uslužne delatnosti – ili opcija da se ode trbuhom za kruhom. Danas u Rijeci živi još 130.000 ljudi.

Lepota i novina u starom

Rijeka je dobila ukupno 40 miliona evra podrške Evropske unije za ovu godinu. Ali nasuprot drugim prestonicama kulture, grad na Kvarneru nema nameru da gradi nove zgrade. Rijeka želi da sačuva staro i od toga učini novo.

„Napuštene fabrike su deo identiteta grada, one imaju svoju priču. Zato smo odlučili da ih ne rušimo, nego da ih preoblikujemo“, objašnjava Irena Kregar Šegota, portparolka projekta Rijeka 2020.

Recimo bivša fabrika „Rikard Benčić“ u Krešimirovoj ulici: na 27.000 kvadratnih metara areala će svoj dom četiri nove kulturne institucije.

I brod „Galeb“ – nekadašnji teretni, onda ratni i na kraju Titova jahta – pretvara se u muzej. Turiste veoma zanima taj brod, neke Riječane ne baš toliko: „Neki poistovećuju taj brod samo sa Titom i Jugoslavijom i nepoverljivi su prema tome kako ćemo prikazati to poglavlje naše istorije.“, priča Kregar Šegota.

„Ali naš je cilj da pokažemo čitavu istoriju tog broda koja je počela davno pre Tita i koja je izuzetno zanimljiva. A osim toga verujemo da će brod kao muzej postati omiljena turistička atrakcija i time dobar izvor prihoda gradu“, dodaje naša sagovornica.

Otvoren, tolerantan i multikulturan

Kulturna pozornica Rijeke privlači mnoge slobodne umetnike i ljubitelje slobode. Rijeka je oduvek bila na glasu kao progresivan grad. Ona se hvali kao mesto rođenja hrvatskog panka.

„Luka različitosti“ je parola koju je Rijeka uzela za svoje predsedavanje evropskom kulturom. Luka kao vrata u svet kroz koja su došle mnoge nacionalnosti, kulture i vere. Svi oni čine Rijeku posebnim gradom: u konzervativnoj Hrvatskoj je Rijeka tolerantnija, otvorenija i slobodnija.

Ovde se održava i LBGT festival Smoqua bez ikakvih incidenata, što ne bi bio slučaj u baš svim gradovima Hrvatske gde jačaju snage desnice. „Rijeka je tolerantan grad u kojem se raznolikost ne samo prihvata, nego se tako živi. Mi smo i prvi grad u Hrvatskoj koji je postao deo mreže Intercultural Cities. Zato smo se i odlučili za parolu 'Luka različitosti'“, kaže Irena Kregar Šegota i dodaje:

„Tu parolu postavljamo i kao pitanje Evropi: u kojoj meri je Evropa sprema da prihvati različitosti?“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android