Rijad ima preča posla od samita G20 | Politika | DW | 05.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Rijad ima preča posla od samita G20

Saudijski kralj Salman je zbog krize sa Katarom otkazao svoje učešće na sastanku grupe G20. To pokazuje da na planu spoljne politike ne ide sve onako kako to želi njegovo kraljevstvo. Ali, u tome postoje i šanse.

Da je sve bilo po planu, saudijski kralj Salman (naslovna fotografija) bi krajem nedelje doputovao na samit G20 i to na jakim pozicijama. Kriza sa Katarom koju su izazvale Saudijska Arabija i njeni saveznici bi dotle već mogla da bude okončana. Jer, dotle bi se – prema saudijskoj računici – mali emirat povinovao zahtevima Alijanse, pa bi prekinuo diplomatske kontakte sa Iranom i ugasio televizijsku stanicu Al Džaziru. A Saudijska Arabija bi mogla da se prezentira kao nesporni hegemon na poluostrvu.

No, nije bilo tako: Katar se nije povinovao, bar ne u roku koji mu je dat. Na inicijativu kuvajtskog emira koji posreduje u sporu, rok je produžen za dva dana. No, to je iza kulisa očigledno stvorilo popriličnu nesigurnost, pa je kralj Salman bio prinuđen da otkaže učešće na samitu. Tamo će, prema navodima saudijske ambasade u Berlinu, umesto njega biti državni ministar Ibrahim al Asaf. To znači: iz saudijske perspektive, ovaj samit nije tako važan da bi na njega morao da se šalje neki rezervni političar iz prve garniture.

Otrežnjenje

Nema tome ni dve nedelje kako je kralj proglasio svog sina Mohameda bin Salmana – skraćeno MbS – za novog princa – i to na štetu dosadašnjeg krunskog princa Mohameda bin Najefa. A ovaj je pre dve godine potisnuo tadašnjeg krunskog princa Mukrina bin Abdulaziza koji je, kao i Salman, bio sin osnivača države Abdel Aziza ibn Sauda – i to je bila istorijska novina, jer su kao naslednici uvek smatrani sinovi Ibn Sauda, a ne njegovi unuci.

Novo uređenje hijerarhije oko trona, povezano sa smenom generacija na čelu države, nagoveštava koliko su nemirne vode u kojima se Kraljevstvo trenutno nalazi. Sve se to dešava prilično užurbano, što se i vidi iz činjenice da će kralj ostati u Rijadu. Na planu spoljne politike se sada očigledno malo toga dešava onako kako to zamišljaju u saudijskoj prestonici.

Šanse u Hamburgu?

Baš tu okolnost je Saudijska Arabija mogla da iskoristi kao šansu za uspešan nastup u Hamburgu. Nemačka vlada kao domaćin samita već ulaže napore da ne dođe do eskalacije konflikta u Persijskom zalivu. „Ono što je sada potrebno jeste ozbiljan dijalog među učesnicima kako bi se našli konstruktivni momenti za pregovore“, rekao je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel, koji se trenutno (od ponedeljka) nalazi u poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i Kuvajtu. „Tome bi svi morali da doprinesu i da pokažu da su spremni da se suoče sa pozicijama druge strane.“ Ako Gabrijelova inicijativa pomogne smirivanju odnosa Saudijske Arabije i Katara, onda bi to moglo da pomogne Saudijcima.

Saudi Arabien - Kronprinz Mohammed bin Salman

Mohamed bin Salman želi Saudijsku Arabiju koja je važan deo sveta

Izazovi za budućnost

MbS-u bi sigurno dobro došao neki spoljnopolitički poen. On važi kao odgovoran za rat u Jemenu koji traje već više od dve godine, rat koji je hiljade Jemenaca koštao života, i koji Saudijsku Arabiju nije odveo ni korak dalje kada je reč o afirmaciji njenih spoljnopolitičkih interesa. Naprotiv: glavni rival Iran, koji se protiv Saudijske Arabije bori i u Jemenu, stvara sve veće preimućstvo. „Iran“, piše u međunarodnom magazinu za Bliski istok „Monitor“, „uživa gledajući kako Saudijska Arabija investira milijarde u rat protiv najsiromašnije zemlje arapskog sveta.“

Pri tome je saudijska Arabija pod pritiskom i mora nešto da učini. Polovina njenog stanovništva je mlađa od 25 godina. Svake godine stotine hiljada studijskih apsolvenata traži radno mesto – a najmanje njih ga i nađe. Sada krunski princ želi da to predupredi svojom „Agendom 2030“. Glavna namera mu je da saudijsku privredu oslobodi zavisnosti od nafte, koja će do 2030. godine u velikoj meri biti potrošena.

Vizija MbS-a

U okviru predviđenih reformi, MbS hoće i da promeni društveno i ekonomsko stanje u zemlji. U jednom intervjuu za časopis Ekonomist, upitan je kako on predstavlja sebi budućnost Saudijske Arabije. Odgovor je glasio: „Saudijsku Arabiju koja nije zavisna od nafte; koja ima privredni rast, transparentne zakone (...) Saudijsku Arabiju koja može da ispuni snove i ambicije svakog građanina tako što će stvoriti odgovarajuće okruženje za to.“

MbS je dalje rekao da hoće kraljevstvo koje garantuje učešće svakog građanina u procesu odlučivanja. Da želi „Saudijsku Arabiju koja je važan deo sveta, koja učestvuje u globalnoj proizvodnji i suočavanju sa globalnim izazovima.“

Ta vizija o budućnost Kraljevstva je još uvek - kako o tome svedoče izveštaji velikih organizacija za ljudska prava – u suprotnosti sa političkom i društvenom realnošću zemlje. Njeno vođstvo do sada nije baš mnogo vodilo računa o učešću i emancipaciji građana. U Hamburgu je kralj Salman mogao da pokaže  koliko ozbiljno njegova zemlja shvata plan njegovog sina, novog krunskog princa. Mogao je da stupi i u dijalog sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji podržava Katar. To je sada prepušteno – ako se uopšte i desi – jednom nepoznatom državnom ministru.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM