Crveni otisak šake i poruka: „Ubice, krvave su vam ruke.“ To je pečat koji demonstranti u Srbiji već tri nedelje ostavljaju na ulicama i ispred institucija. Oni traže odgovornost za 15 mrtvih i dvoje teško povređenih u nesreći koja se dogodila kada se srušila nadstrešnica novosadske železničke stanice.
Između obaveza na fakultetu i stručne prakse, studentkinja Mila Pajić s kolegama neumorno radi na osmišljavanju novih akcija – blokade mostova, ulica, pozivi na solidarnost i građansku neposlušnost. Rešeni su da ne dopuste da još jedna velika tragedija prođe bez odgovornosti.
Ali Milu i njenu koleginicu Doroteju Antić su baš uoči jedne od blokada priveli na informativni razgovor. To je, kaže Mila, više ličilo na otmicu parapolicije nego na privođenje.
„Opkolila su nas šestorica muškaraca obučenih u crno koji su nam rekli da pođemo s njima. Ja sam odbila da pođem pošto se nisu ni predstavili, ni legitimisali. Ali oni su me podigli, nosili do jednog crnog džipa, ubacili me u taj automobil i krenuli smo u nepoznatom pravcu“, priča Mila Pajić za DW.
Tokom razgovora su ih pitali ko organizuje proteste i šta podrazumevaju pod radikalizacijom protesta i građanskom neposlušnošću koju su najavili kao nastavak protesta. I to je potrajalo četiri sata. Za to vreme njihovi roditelji i advokati obilazili su policijske stanice u pokušaju da saznaju gde se njihova deca nalaze – bezuspešno. Tek nakon što su prijavili nestanak, Mila i Doroteja su puštene na slobodu.
„I MUP i BIA su im rekli da mi nismo ni u jednom sistemu. Naših imena nema ni u jednom protokolu, o razgovoru nije vođen zapisnik. Dakle, ili je nešto rađeno van protokola, ili je neko treće lice, neka parapolicija koristila prostore BIA-e“, kaže Pajić.
Ne zna se ni koliko je uhapšenih
Poslednje tri nedelje u Srbiji je po istom modelu privedeno više desetina osoba, među kojima su opozicioni političari, aktivisti, ali i studenti. Policija nije odgovorila na pitanja DW-a o tačnom broju uhapšenih i delima za koja se terete. Ono što je javnosti poznato jeste da se najmanje 15 njih i dalje se nalazi u pritvoru.
„Svi su malo lošijeg zdravstvenog stanja. Jedu ih stenice, hladno im je, nemaju adekvatnu odeću, nemaju adekvatnu hranu i nemaju adekvatne informacije o tome šta se dešava napolju“, kaže Mila Pajić. Oni su jednom od svojih kolega poslali album s fotografijama s protesta kako bi mu održali duh.
Veliku podršku svojih kolega konstantno dobija i student Akademije umetnosti Relja Stojanović. On je tokom protesta pokušao da odbrani svoju devojku koju su napala nepoznata lica. Ispostavilo se da se radilo o policiju u civilu, pa se Stojanoviću sada na teret stavlja napad na službeno lice u vršenju dužnosti.
Zbog njega se, međutim, protestu pridružila gotovo čitava glumačka scena u Novom Sadu. Sada je u novosadskim pozorištima deo redovnog rituala postalo obraćanje glumaca pre izvođenja predstave kojima zahtevaju odgovornost za stradale u nesreći na železničkoj stanici i oslobađanje građana koji su privedeni zbog učešća u protestima.
Politički zatvorenici u pritvoru, huligani na slobodi
Hapšenja su usledila nakon nereda na protestima u Novom Sadu kada su maskirani muškarci bacali kamenice i baklje na Gradsku kuću. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je zato demonstrante nazvao siledžijama i optužio ih da vrše teror nad Srbijom.
„Ono što nama u državi Srbiji, pristojnim građanima, nevezano za političku orijentaciju, ostaje jeste da se uzdamo u rad državnih organa i da ne preduzimamo nikakve mere kako bismo na ulici pokazivali ko je brojniji, ko je snažniji“, rekao je predsednik u Vučić u obraćanju na svom Instagram nalogu.
Opozicija, međutim, tvrdi da oni koji su uhapšeni nisu učestvovali u neredima. U javnosti su izneli dokaze da su nerede na protestima izazvale grupe koje je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka.
„Mi smo identifikovali jednog od njih zahvaljujući ljudima koji ga lično poznaju, ali dobili smo i prepiske koje pokazuju da su to bile organizovane grupe Srpske napredne stranke“, kaže za DW narodna poslanica Marinika Tepić.
„Prepoznali smo kasnije još dvojicu iz tih njihovih paraformacija. Srpska sparta se zove ta organizacija i oni su uglavnom ti koji dežuraju za prevaspitavanje, za gepekovanje, kao batina za sve kritičare vlasti“, dodaje Tepić.
Od tih lica, kaže, do sada niko nije uhapšen iako postoje snimci na osnovu kojih bi tužilaštvo moglo da ih identifikuje. Zato one koji sede u pritvoru nazivaju političkim zatvorenicima i iz dana u dan blokiraju zgradu u kojoj sede novosadski tužioci i sudije, tražeći da pravosudni organi rade po zakonu, a ne „partijskim uputstvima“.
Na blokadi je i narodne poslanike čekao spreman kordon policije pod punom opremom za razbijanje demonstracija. Situacija je na momente postajala haotična. Jednom policajcu su poslanice otele štit, drugom je ispao pištolj, pa ga je masa upozorila da ga pokupi. Opisujući scene blokade, narodni poslanik Pavle Grbović kaže da je policija jasno najavila primenu sile, iako je blokada bila mirna.
„Neselektivno su napadali poslanike i obične građane, gurali nas kod oba ulaza, a mi smo pružili običan, ljudski otpor”, kaže Grbović za DW.
Srbija je pred prekretnicom?
U međuvremenu, i vlast preduzima oprezne korake. Ostavke su podneli dvojica ministara koji su bili zaduženi za resor saobraćaja i infrastrukture za vreme rekonstrukcije železničke stanice, ali i direktorka Infrastrukture Železnica Srbije.
Tužilaštvo je posle gotovo tri nedelje saopštilo i da je uhapšeno 12 osoba zbog postojanja osnova sumnje da su odgovorni za pad nadstrešnice. Za dela za koja se terete predviđene su kazne zatvora u rasponu od 2 do 12 godina.
Da li je ovo prelomni trenutak višegodišnje napetosti i protesta u Srbiji? “Rano je to da kažemo, ali čini mi se da su se neke pukotine stvorile”, ocenjuje profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelena Kleut.
„Dve su poruke veoma snažne. Jedna poruka koju je Vučić u iznudici poslao svojim članovima, a to je da će ipak za neke stvari morati da odgovaraju, i čini mi se da će to uneti nestabilnost u redove SNS. A druga poruka je ta da opozicija zajedno s građanima i delom univerziteta može da odgovori na određene izazove, da je spremna da stane ispred, a ne iza građana, i ostaje nada da će to doneti nešto pozitivno u budućnosti“, kaže Kleut za DW.
Evidentno je, dodaje, i da država pokazuje najviši stepen represije u poslednjih deset godina i to vidi kao rezultat nervoze. „Moguće da će se ona i pojačavati zato što kako ovaj režim bude gubio konce, mogao sve manje da kontroliše neke društvene procese, tako možemo očekivati sve veću represiju“, ocenjuje Kleut za DW.
Ni represija ni hapšenja odgovornih nisu zaustavila proteste. Mila Pajić i njene kolege nastavljaju s akcijama dok god ne vide konačni epilog.
„Na kraju dana, jedino što nam preostaje jeste ulica i jeste ta borba i mogu i zvanično sada da im poručim da se mi nećemo uplašiti i da koga god sa ulice sklone i koga kod uhapse, ne mogu sve da nas uhapse i ne mogu sve da nas sklone, tako da će na kraju neko ostati da stoji – makar sam“, zaključuje Pajić.