Reporteri bez granica o Srbiji: povećan broj napada i pretnji | Politika | DW | 16.12.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Mediji

Reporteri bez granica o Srbiji: povećan broj napada i pretnji

U ovoj godini u svetu je zabeleženo znatno manje ubistava novinara, ali više hapšenja, navodi se u godišnjem izveštaju organizacije „Reporteri bez granica“. Kako na toj listi slobode medija stoje Srbija i susedne zemlje?

Srbija nije uspela da popravi svoj plasman na listi „Reportera bez granica“, pa je i ove godine na 93. mestu. U kratkom izveštaju o situaciju u toj zemlji, odmah na početku se ističe: „Otkada Aleksandar Vučić, najpre od 2014. kao premijer, a potom kao predsednik, određuje politiku Srbije, novinarke i novinari tamo ne mogu da računaju ni na sigurnost, ni na zaštitu države.“

Upozorava se i da je povećan broj napada na medije i pretnji smrću novinarima, a da se počinioci krivično ne gone. Reporteri bez granica navode da režimski mediji vređaju istraživačke novinare, a da protiv novinara hajku vode čak i predstavnici vlade. „Onaj ko ipak istražuje vruće teme, kao što su organizovani kriminal i korupcija, svoje izveštaje uglavnom može da objavi samo u publikacijama s ograničenim dometom.“

„Otkada je Vučić na vlasti on određuje politiku Srbije, a novinarke i novinari ne mogu da računaju ni na sigurnost, ni na zaštitu države“

„Otkada je Vučić na vlasti on određuje politiku Srbije, a novinarke i novinari ne mogu da računaju ni na sigurnost, ni na zaštitu države“

U izveštaju „Reportera bez granica“ se zaključuje da država kao najveći finansijer i naručilac reklama vrši znatan uticaj na izveštavanje novinara. Srbija, ali i Kosovo se inače, u istoj rečenici s Kinom i Venecuelom, spominju kao države u kojima se novinari hapse zbog izveštavanja o pandemiji korona-virusa.

-pročitajte još: Tviter-etikete za medije u Srbiji

Hrvatska – problem je HRT

Što se tiče Hrvatske, ona je ove godine nešto popravila plasman na listi „Reportera bez granica“, pa se popela za tri mesta i sada je 56. Kao poseban problem u toj zemlji izdvojena je Hrvatska televizija (HRT) koja, kako piše u izveštaju, „već godinama pati zbog masivnog političkog mešanja u kadrovsku politiku i redakcijske odluke“.

Kritikuje se i stanje u privatnim televizijskim kućama zbog „nepreglednih vlasničkih odnosa“ koji „često kriju povezanost s ekonomijom i politikom“. Spominju se i kampanje zastrašivanja novinarki i novinara koji izveštavaju o organizovanom kriminalu i ratnim zločinima, kao i veliki broj tužbi podignutih protiv medija i novinara.

Bosna i Hercegovina je i ove godine na 58. mestu. „Reporteri bez granica“ ocenjuju da u toj zemlji kod većine medija „redakcijsku liniju određuju veze s političkim strankama ili etnička agenda“. Izražava se i zabrinutost zbog nepreglednih vlasničkih odnosa u medijima, ali i ističe da je objektivno izveštavanje najlakše naći na pojedinim internet-portalima.

„Nacionalistička retorika, stalni verbalni napadi i česte sudske tužbe političara zbog narušavanja ugleda podstiču neprijateljsku klimu za novinare, a neki od njih su izloženi velikom broju pretnji“, navodi se u izveštaju. Naglašava se takođe i da su ratni zločini i dalje tabu-tema.

Slovenija u lošem društvu

I Slovenija se u izveštaju „Reportera bez granica“ nije našla u dobrom društvu: „U različitim delovima sveta šefovi država i vlada huškaju protiv medija kao i pojedinih novinarki i novinara i tako stvaraju klimu agresivnosti i nepoverenja. Primjeri su Donald Tramp u SAD, Žair Bolsonaro u Brazilu i premijer Janez Janša u Sloveniji.“ Slovenija je inače pala za četiri mesta i sad je na 36. mestu.

Pored Trampa i Bolsonara u izveštaju „Reportera bez granica“ imenom se pominje i Janez Janša

Pored Trampa i Bolsonara u izveštaju „Reportera bez granica“ imenom se pominje i Janez Janša

Od ostalih zemalja iz regiona Kosovo je 78. (minus 8), Severna Makedonija 90. (plus 2), a Crna Gora se popravila za jedno mesto i sada je 104.

Kao najveći problem za crnogorske medije ističu se pretnje i napadi na novinare „malobrojnih nezavisnih medija – posebno na one koji istražuju teme o korupciji ili organizovanom kriminalu i njegovoj povezanosti sa politikom“. Navodi se i da u većini tih napada počinioci nisu pronađeni.

Manje ubijenih novinara, ali više hapšenja

Što se tiče opšte situacije u svetu, u godišnjem izveštaju „Reportera bez granica“ stoji da je u 2021. zabeleženo manje ubistava novinarki i novinara nego u nekoliko proteklih godina – 46. Kao razlog se navodi to što su se delimično smirili regionalni sukobi, poput onih u Siriji, Iraku ili Jemenu.

Najviše novinara ubijeno je u Meksiku (7) i Avganistanu (6), kao i u Jemenu i Indiji (po četiri). Širom sveta oteto je 65 novinara.

Istovremeno, zabeležen je i rast broja ozbiljnih pretnji i hapšenja novinara, pre svega u Kini, Belorusiji i Mjanmaru. Ove godine je zbog svog posla uhapšeno najmanje 488 novinara, što je najveći broj do sada. Njih 103 nisu profesionalni novinari, dakle uglavnom deluju kao aktivisti i to većinom na društvenim mrežama.

Zemlje s najvećim brojem novinara u zatvorima

Zemlje s najvećim brojem novinara u zatvorima

Što se tiče zapadnih demokratija u Evropi i SAD, tamo, kako se navodi, populisti i pristalice teorija zavera ugrožavaju slobodno izveštavanje, i to pogotovo u vreme pandemije korone.

Džulijan Asanž, Peter de Vris, Šahnaz Rufi…

Iza svakog ubijenog ili zatvorenog novinara krije se pojedinačna sudbina. Šahnaz Rufi bila je avganistanska novinarka koju su u martu ubili islamistički borci. Ubistvo reportera Petera de Vrisa potreslo je Holandiju i Evropu.

A trenutno je najveća pažnja posvećena slučaju Džulijana Asanža, australijskog osnivača platforme „Vikiliks“. Prošle nedelje sud u Londonu ukinuo je zabranu njegovog izručenja SAD gde mu preti kazna doživotnog zatvora.

Organizacija „Reporteri bez granica“ osnovana je 1985. i deluje iz Pariza, kao i iz 13 regionalnih ureda u više od 130 zemalja sveta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu