Religija i privreda

Kada je Kina preuzela magnetni lebdeci voz koji je stvoren u Nemackoj radost je bila velika. Konacno i drzava je ulozila mnogo novca u razvoj novih tehnologija za ultra brze vozove. U mejduvremenu se odusevljenje pretvorilo u nerazumevanje i ljutnju i postalo debakl, zbog cega su u Nemackoj mnogi bili sumnjicavi. Herbert Hencler univerzitetski profesor kaze.

„Kod Transrapida smo doziveli to da su Kinezi u medjuvremenu kopirali motore i onda kada smo se nadali da cemo dobiti drugu veliku trasu oni su rekli izvinite ,ali mi to mozemo i sami. To smo dalje sami razvili, a to je dimenzija sa kojom mi nismo racunali. „

Ali,davno je trebalo da privrednici izadju sa cinjenicama da Azija nije prvi put nesto kopirala. Kod fotoaparata je bilo tako, a takdoje i kada su u pitanju automobili. Za jednog Evropljanina kopiranje je nefer i bedno. Ali, u budistickom naccinu razmisljanja to ima sasvim drugu vrednost. Mihael fon Brik , istrazivac religije sa Ludvig Makismilian univerziteta u Minhenu kaze:

„Kada se nesto zeli da izgradi, onda je covek ponosan i kopira ono sto je vredno i ne kopira to samo tek tako, vec zato sto zeli da to i poboljsa . Tamo to nije kradja i ne posmatra se uopste kao nesto nepravedno. Naprotiv, to se smatra stvaralackim cinom, koji nece povecati profit samo jednog coveka ili grupe, vec svih ljudi.“

Kako bi preneli budizam iz Indije u Kinu, monasi su kopirali stare rukopise i sirili ucenje Bude. Oni koji su kopirali donosili su ovim zemljama religiozna ucenja i iskustvo spoznaje. Time su cinili dobro i sluzili svim ljudima. Uz to dolaze jos i druga eticcka shvatanja, tipicna za budizam. Mihael Brik kaze:

„U jednoj budistickoj sredini, kao sto je na primer Japan, sopstveni interesi ne bi bili tako veliki, vec pre svega interesi porodice i njenog okruzenja. Jer, privrednim delatnostima ne radi se o zasluzi kod Boga, vec o tome da korz rad ja vezbam svoju svest, i svoje saosecanje sa drugim ljudima. Ne smem ekoloski da unistavam sredinu i zbog toga cesto ne dolazi do brzih dobitaka, vec se na izvestan nacin proizvodnja nalazi u pozadini.“

Kako sada izgledaju privredna shvatanja Zapada na primer, o tome Brik kaze:

„Kada pomislite na jednan pogon u Nemackoj, onda bih rekao da je u pitanju radna etika: stvoriti mnogo, stvarati iskreno, ostvariti velike dobitke ako je moguce, i s tim u vezi da se jednom takvom delatnoscu moze da zaradi, takodje i za drustvo. Ali, na kraju krajeva to znaci i dobitak kod Boga. „

Upravu se tu nalaze razlozi zasto je religijsko istrazivanje vazno za privredu. Saveti privrednika nisu dovoljni. Mihael Brik kaze:

„Prvo, treba naci nekoga ko zna jezik. Drugo, on ne ne samo da treba da zna jezik, vec treba da poznaje i kulturne navike. Trece, treba da ima strpljenje i sa tim povezane kompetencije u drugim kulturama. I onda s stim strpljenjem moze tamo da ode i da zadobije poverenje. To je najvaznije. On mora da spozna nacin misljenja i motivaciju i da ih onda upotrebi za saradnju, a ne konkurenciju“.