Reklama za Bajdena u video-igrici | NRS-Import | DW | 20.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Perspektive

Reklama za Bajdena u video-igrici

Reklame sa imenima Džoa Bajdena i Kamale Haris u video-igrici? Da, i ta vrsta virtuelnog sveta postaje platforma na kojoj se vodi predizborna kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Predizborna kampanja na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, koji se održavaju 3. novembra, odvija se u vreme pandemije koja menja i ekonomski i društveni život. Kao i u svakoj krizi postoje gubitnici i profiteri. Na dobitničkoj strani je industrija video-igara. Ljudi u doba pandemije provode više vremena kod kuće. Prodaja konzola, pretplate za igrice i prodaja pojedinačnih video-igara u snažnom je porastu.

Igrica „Animal Crossing: New Horizons“, pojavila se marta 2020. i spada u produkte koji su postali traženi u krizi. U igrici se igrači nađu na ostrvu na kojem love ribu, tresu drveće dok ne opadne plod, grade kuće i razgovaraju sa životinjama koje u igrici znaju da govore. Do sada je video-igra širom sveta kupljena 22,4 miliona puta.

-pročitajte još: DW-dosije: Tramp vs Bajden

Platforma za političke poruke

Taj uspeh koriste politički aktivisti, kao i političari. Oni pokušavaju da posredstvom igrice pobude pažnju ljudi u njihovim dnevnim sobama. Aktivistkinja pokreta Black-Lives-Matter je na jednom ostrvu u igrici „Animal Crossing“ napravila spomenike Džordžu Flojdu i drugim crncima koji su bili žrtve policijskog nasilja.

Virtuelne demonstracije pokreta su se odvijale i u drugim video-igrama kao što su „Sims“, „Grand Theft Auto“ ili „World of Warcraft“. Aktivisti demokratskog pokreta u Hongkongu su za vreme pandemijske zabrane okupljanja premestili proteste u virtuelni svet, u „Animal Crossing”, tako što su napravili plakat „Free Hongkong, revolution now“.

Aktivisti u Hongkongu tokom pandemije okupljanja zamenili porukama u igrici „Animal Crossing“

Aktivisti u Hongkongu tokom pandemije okupljanja zamenili porukama u igrici „Animal Crossing“

Političarka Demokratske parije Aleksandrija Okazio-Kortez je sa svojom figurom u igrici „Animal Crossing“ napravila predizbornu kampanju, donoseći ostrvljanima lične poruke. Od pre nekoliko nedelja igrači mogu u svojoj virtuelnoj bašti da istaknu predizborne transparente sa imenima Džoa Bajdena i Kamale Haris. Ali u igrici nema zvaničnih transparenata sa imenom Donalda Trampa. On svoje predizborne resurse i dalje usmerava na realan svet sa „pravim Amerikancima“.

Reklama i video-igre

Doduše, već godinama postoje video-igre koje se prave specijalno za predizborne kampanje i pojedine političare i stranke. Njihov domet je mali. U komercijalnim video-igrama je drugačije. Reklama nije glavni, već sporedni proizvod.

Ipak, sve do danas je reklama ostala izuzetak u video-igrama. „Komercijalna reklama u video-igrama nije nikada dostigla nivo koji su pre deset godina euforično predskazivali“, kaže komunikolog Kristof Klimt. On dodaje da to naročito važi za političku reklamu. Razlog je po njemu tehnička ograničenost: „Video-igrice su nezgodne. Tehnička integracija reklame je poprilično zahtevna, pošto se radi o interaktivnom softveru“. Klimt dodaje da kompanije upravo zbog toga oklevaju pre nego što se odluče da integrišu reklame u igrice.

Džulius van der Lar, koji je 2008. radio predizbornu kampanju za Baraka Obamu, kaže da je reklama uvek stvar raspoloživog novca. Obama je bio prvi političar koji je upotrebio reklamu u video-igrama. On je tada plasirao svoje poruke i lik u 18 poznatih igrica, među kojima su bila i „NBA Live 08“ ili „Burnout Paradise“.

„Imali smo neverovatno pametan tim za predizbornu kampanju. A 2008. smo bili tako dobro finansirani da smo imali slobodne resurse da naprosto isprobamo takve stvari“, kaže Van der Lar.

Barack Obama je uspeo da pokrene ljude u kampanji 2008. - i to ne samo svojim govorima

Barack Obama je uspeo da pokrene ljude u kampanji 2008. - i to ne samo svojim govorima

Reklama bez uticaja na odluku

Van der Lar smatra da je uticaj takve reklame na odluke birača mali. Igrači su fokusirani na akciju koja se zbiva na ekranima, a ne na reklamne poruke. Ciljna grupa su u stvari klasični mediji: „To je taktička mera kojom određenim ciljnim grupama pokazujete da je predizborna kampanja inovativna i time generišete klasično izveštavanje“, kaže on i dodaje da je reklama u video-igricama „lepa igrarija“.

Koliko politike mogu da podnesu igrice?

Reklama može da smeta, to zna svako ko na privatnoj televiziji gleda film ili čeka da počne neki video na Jutjubu. Mala, ali izuzetno glasna grupa obožavalaca nekih igrica veoma je osetljiva kada je reč o njihovoj omiljenoj delatnosti. Igrice bi prema njihovom željama trebalo da budu bez karaktera iz LGBT-zajednice, bez crnaca ako su smeštene u evropski srednji vek, ratne zločine bi morale da ignorišu i da budu potpuno apolitične.

Do sada su kreatori igrica ispunjavali te želje: „Veliki koncerni iz industrije zabave, koji prožimaju i filmsku branšu i branšu video-igara, imaju ambivalentan odnos prema politici“, kaže komunikolog Kristof Klimt. „U krajnjem slučaju pokušavaju da se drže podalje od nje“.

Akcija, a ne politika: igrica „Battlefield V“

Akcija, a ne politika: igrica „Battlefield V“

„U igricama počiva ogroman politički potencijal“

Zamršena politika i teško razumljivi sadržaju intuitivno bivaju shvaćeni kao smetnja. Klimt smatra da ih baš zato kreatori igrica naprosto izostavljaju. „Ne znam da li se time čini dobro publici. Ali ljudi koji ulažu mnogo vremena i novca u video-igre zainteresovani su pre svega za intenzivno iskustvo igre, i ne žele da ih nerviraju sa političkom kompleksnošću ili popravljanjem sveta“.

On ipak misli da se politika i video-igre ne moraju uzajamno isključivati, te da je elegantno integrisanje političkih ili društvenih poruka u zabavnu komponentu igrice kreativni izazov. „Ako se taj zadatak dobro reši, onda u ovom području postoji ogroman politički potencijal“, kaže Klimt.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android