Red pruge, red kablova, red šahti

Sa mesne džamije u Srebreniku pre godinu dana nepoznati počinioci su odneli dva bakarna oluka dužine od po šest metara. Oluk dugačak pet metara nestao je pre nekoliko meseci i sa krova pravoslavne crkve "Sveti Nikola" u banjalučkom naselju Bistrica. To su samo neki primeri kako se i na koji način dolazi do novca - preprodajom na raznim otpadima. Ali, o tome se javno ne govori.

Almir Selimović iz Gradačca vrši otkup sekundarnih sirovina, među kojima i bakar, gvožđe, aluminijum. Kaže da ljudi najčešće donose starije predmete od gvožđa ali ne i predmete za koje postoji sumnja da su ukradena roba. "Ne otkupljujem ništa za šta bi se moglo utvrditi da je kradena roba. Te poklopce sa šahti ne otkupljujem da ne bi imao problema sa policijom. Policija sve kontroliše, redovno pregledaju robu. Od svakog lica od kojeg se otkupi sekundarna sirovina uzima se broj lične karte, matični broj i tačna adresa", kaže Selimović.

Bakar i gvožđe najunosniji

U februaru ove godine uhapšeno je šest lica zbog krađe elektro-kablova vrednosti od 25.000 do 30.000 KM na gradilištu tunela Čemerno. Cena bakra kreće se oko osam maraka po kilogramu, a gvožđa i do 40 maraka. Da li zbog dobre cene, ali samo u Banjaluci mesečno nestane veliki broj metalnih rešetaka. Za njihovu zamenu se samo u jednoj godini utroši i do 100 hiljada maraka.

Nezvanično, najčešće se "ispod ruke" prodaju bakar, olovo i gvožđe koje je neretko ukradeno sa starih vagona, ali nisu retki ni primeri krađe delova pruge. Slavko Marin, radnik u "Željeznicama RS" upoznat je sa nekim slučajevima. "Znam za neke krađe na terenu Novog Grada. Najčešče se radilo o dijelovima vagona koji su prodavani po otpadima. Što se tiče šina skoro je bila priča u Ramićima (predgrađe Banjaluke op.a) da su isijekli komad šine sa nekog industrijskog kolosijeka..."

"Most se mora prijaviti..."

Josip iz Busovače takođe otkupljuje sekundarne sirovine i kaže da zbog lične bezbednosti ne otkupljuje ništa što je sumnjivog porekla: "Daleko od toga da to uzimamo zbog naše sigurnosti. Kod nas nije bilo tih slučajeva. Čuli smo da se dešava i to ali kod nas nije. Taj šaht ne bi smio niko da kupi od tih otkupljivača a da se to ne prijavi policiji ili bilo šta slično, neki mostovi ili slično".

Bivši direktor "Željeznica RS" Petko Stanojević kaže da su se za vreme njegovog mandata dešavali sporadični slučajevi krađa ali da je to, osim velike materijalne štete i direktno ugrožavanje bezbednosti putnika.

”Vjerovatno ljudi uđu preko ograde, iskoriste nepažnju čuvara i onda odnesu. Mi smo te stvari pronalazili po otpadima. To je bukvalno direktno ugrožavanje života i saobraćaja."

Osim navedenog na meti kradljivaca sekundarnih sirovina često su i trafo-stanice, čiji se delovi mogu dobro unovčiti na tržištu. Međutim, veći je problem što lopovi na ovaj način nanose više štete javnim preduzećima nego što je vrednost ukradene robe na tržištu. U svakom slučaju to ne brine one koji se bave ovim “biznisom”. I dok im se ne stane na put crkve, džamije, trafo-stanice i pruge su i dalje u opasnosti. Samim tim i građani Bosne i Hercegovine.

Autor: Dragan Maksimović
Odg. urednik: Jakov Leon