Realna politika ili izdaja prava na azil? | Izbor iz štampe | DW | 20.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Realna politika ili izdaja prava na azil?

Srbija, Makedonija i BiH nisu banana-republike ili teroristički režimi. Proglašenjem tri države za sigurne ne suzbija se pravo na azil, već zloupotrebe, piše nemačka štampa, koja uglavnom pozdravlja odluku Bundesrata.

Veće nemačkih pokrajina u petak je utrlo put zakonu kojim će Srbija, Makedonija i BiH biti proglašene „zemljama sigurnog porekla“ – što znači da će zahtevi za azil građana tih zemalja paušalno i ekspresno biti ocenjivani kao neosnovani. Zakon je izglasan uz velike muke, tek pošto je rukovodstvo stranke Zelenih u Baden-Virtembergu odstupilo od partijske linije i glasalo za zakon. „Ranije su Zeleni bili stranka građanskih prava. Stoga su se zalagali da ljudi koji u Nemačkoj traže utočište u najmanju ruku imaju pravo da se njihov slučaj detaljno razmotri“, piše ugledni Frankfurter rundšau. List kritikuje Vinfrida Krečmana, pokrajinskog premijera Baden-Virtemberga, jer je ovaj „komad identiteta Zelenih prodao na pijaci pogrešno shvaćene politike“. „Možemo se sporiti da li je politički azil pravo rešenje za ove ljude koji beže od bede i društvene izopštenosti. Ali ne radi se (samo) o tome. Trenutno prisustvujemo eroziji prava na azil uopšte.“

Drugačije stvari vidi Manhajmer morgen koji piše da je „Krečman dokazao da zna kako funkcioniše politika. Ta tvrdnja ne važi za većinu njegovih partijskih kolega, kada se radi o azilu. Oni i dalje istrajavaju na utopijskim zahtevima. To je jedan od razloga što na saveznom nivou sede u opoziciji.“ Slično piše i Rojtlinger general ancajger koji hvali Krečmana jer je „dobro pregovarao“, odnosno u zamenu za svoju podršku isposlovao da tražioci azila i azilanti brže steknu pravo na slobodno kretanje i zapošljavanje. „Niko ne može imati ozbiljnih sumnji da su Srbija, Makedonija i BiH sigurne zemlje. Sve balkanske države čak imaju izgled da pristupe Evropskoj uniji. Većina tražilaca azila iz ovih zemalja su Romi, veliki broj njih želi u Nemačku jer su siromašni, a ne jer su politički progonjeni“, dodaje se u komentaru.

U svom stilu nadovezuje se i tiražni tabloid Bild: „Ovde nemamo posla sa banana-republikama ili terorističkim režimima. To su zemlje-kandidati za ulazak u EU, koji podržavaju i Zeleni. Proglašenjem tri države za sigurne ne suzbija se temeljno pravo na azil, već zloupotreba tog prava. A to pomaže onima koji su zaista progonjeni.“ Vezer kurir piše da je broj prihvaćenih zahteva za azil iz Srbije, BiH i Makedonije skoro na nuli. „Njihovo proglašenje zemljama sigurnog porekla ne menja ništa u suštini pravnog stanja. Tražioci azila će jednostavno nekoliko nedelja ranije biti poslati kući. Real-političar poput Krečmana to dobro zna. Vredno je poštovanja što se usudio da to i pokaže.“

Mitelbajeriše cajtung se osvrće i na cenu koju je Krečman morao da plati – svrstavanje tri balkanske države u grupu sigurnih. „To je prihvatljivo samo ako Berlin izvrši pritisak na ove države – ali i na članice EU Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku – kako Romi u tim zemljama ne bi dalje bili maltretirani.“ Iako pozdravlja kompromis, Noje vestfeliše dodaje da svrstavanje tri bivše jugoslovenske republike u sigurne ostaje sporno. „U pojedinačnim slučajevima će tamošnji Romi i dalje moći da zatraže azil, ali politički progon mora biti dokazan detaljno i odmah. To do sada gotovo nikad nije uspevalo. Sigurno je tačno da su Romi u zemljama porekla izopšteni. Ipak, važnije od azila je izvršiti pritisak na kandidate za EU kako bi svima obezbedili dostojan život.“