"Rešenje je u otrovu"
1. novembar 2007.
U Pajn-baru hotela Milenijum, u ekskluzivnoj londonskoj četvrti Mejfer bivši ruski špijun Aleksandar Litvinjenko neznajući je popio otrov Polinijum 210. Bar je još uvek zatvoren jer visokootrovni koktel mora temeljno da bude odstranjen.
Renoviranje je trajalo čitavu godinu pa će lokal biti ponovo otvoren u ponedeljak. U predvorju hotela sede trojica Rusa. Jedan kaže da je turista a dvojica da su preduzetnici i da nikada nisu čuli za Litvinjenkov slučaj.
Na ulici Bond strit, duž koje se jedna za drugom ređaju luksuzne prodavnice, sve je više Ruskinja koje kupuju dragoceni nakit i garderobu poznatih dizajnera. Dve dame ulaze u Kartije. Ni one se ne sećaju da su čule išta o Aleksandru Litvinjenku. Marina, Litvinjenkova žena, živo se seća 1. novembra 2006:
«Trebalo je da to bude izuzetan dan. Želeli smo da proslavimo dobijanje britanskog državljanstva.»
Umesto toga, morala je hitno da odveze u bolnicu supruga koji je odjednom kolabirao. Umro je ubrzo, u teškim bolovima. Njegova žena već godinu dana traga za istinom:
«Rešenje je u otrovu. Polonijum 210 ne može tek tako da se nabavi na crnom tržištu. Iza toga stoji Moskva. Jednom će se sve saznati.»
Spoznaja nije ono za čime tragaju posetioci četvrti Najtsbridž u britanskoj prestonici. Tamo se upravo prodaju novi ekskluzivni stanovi a većina kupaca su Rusi. Agenti za nekretnine specijalizovani za ruske mušterije kažu kako kupci nisu nikakvi novi bogataši već ljudi koji se intersuju za englesku kulturu i istoriju. Politika ih ne interesuje mada se, kako ističu, ne boje da o njoj pričaju.
O politici se ne razgovara ni u japanskom restoranu Itsu na trgu Pikadili. U njemu su pre godinu dana ručali Aleksandar Litvinjenko i misteriozni Italijan Mario Skaramela. I tamo su kasnije bili otkriveni tragovi polonijuma ali su brzo uklonjeni pa novi gosti već uveliko i bez zazora jedu svoj suši.