Razvod je skup za EU, još mnogo skuplji za Britaniju | Evropa | DW | 08.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Bregzit

Razvod je skup za EU, još mnogo skuplji za Britaniju

Svakim danom sve su veći izgledi da se Evropska unija i Velika Britanija krajem godine raziđu bez ugovora o budućim ekonomskim odnosima. Još se ne zna koliko bi koga to tačno koštalo, ali bi sigurno bilo skupo.

Prognoze su često neodređene. Kod razlaza Velike Britanije i Evropske unije, koji London odlučno gura, jasno je samo jedno: ako do 31. decembra ne bude postignut i ratifikovan dogovor o budućim privrednim i trgovinskim odnosima, onda će za obe strane važiti pravila Svetske trgovinske organizacije (STO). A to znači kontrole na granicama, carine i druge dažbine.

Da li će, kada sat u novogodišnjoj noći otkuca ponoć, na granicama između Kraljevstva i Evropske unije nastati prve kolone kamiona? To bi moglo da se desi ako ne bude dogovora Londona i Brisela, a dogovor sada deluje malo verovatan.

Jednoga dana u novembru Britanci i drugi Evropljani mogli da vide kako to izgleda. U Kaleu, na francuskoj strani Lamanša, testirane su granične kontrole. Zato je u Doveru, na britanskoj strani, nastala kolona teretnih vozila od pet kilometara. Britanska Vlada računa da će se 1. januara na granici zaglaviti 7.000 kamiona. 

-pročitajte još: Džonson od Velike Britanije pravi sprdnju od države

Simbolika zastoja

Zastoj je slika carinskih troškova koji bi nastajali ako bi se trgovalo po pravilima STO: za izvoz proizvoda iz EU u Veliku Britaniju to bi bilo prosečno 3,1 odsto carine i 1,4 odsto drugih nameta, kako je to izračunao Oxford Economics

Redovi na granici: uskoro svakodnevica?

Redovi na granici: uskoro svakodnevica?

I za uvoz britanskih proizvoda u EU bi se morala plaćati carina od prosečno 3,3 odsto. Ali, velike su razlike s obzirom na vrstu proizvoda: kod automobila i poljoprivrednih proizvoda to bi bilo 10 odsto, kod mlečnih proizvoda čak 36 odsto.

Prošle godine je između Velike Britanije i ostatka EU razmenjena roba u vrednosti od 500 milijardi evra. Nemački izvoz u Veliku Britaniju imao je vrednost od gotovo 79 milijardi evra. Pri tom je Velika Britanija među nemačkim spoljnotrgovinskim partnerima već bila spala s trećeg mesta od pre četiri godine na peto mesto – što je bilo posledica referenduma na kojem su Britanci izglasali istupanje iz EU.

Taj trend će se nastaviti, uverena je većina analitičara. Zato ne iznenađuje odlučnost vlade Borisa Džonsona u trenutnim pregovorima koji se sve više pretvaraju u partiju pokera.

Jer, britanska industrija mnogo više zavisi od međunarodnih lanaca isporuke robe nego obrnuto. Prema studiji instituta Ifo iz Minhena, britanska industrija uvozi mnogo poluproizvoda iz EU za koje nema alternative. Zbog toga u Velikoj Britaniji preti rast cena.

-pročitajte još: Korona i Bregzit guraju Škote u nezavisnost?

Poskupeće čak i kišobrani?

Kreditna agencija Euler Hermes govori o rastu cena za uvoznu robu od 15 odsto. Inflacija bi iduće godine mogla da poraste na oko pet odsto, a funta da devalvira za deset odsto. Britancima bi mogli da poskupe čak i kišobrani, piše nemački tabloid Bild.

Premijer Britanije Boris Džonson

Premijer Britanije Boris Džonson

I u Britaniji su svesni da bi tvrdi Bregzit mnogo više pogodio njihovu zemlju. To negiraju jedino najtvrđe pristalice premijera Džonsona i njegove konzervativne Vlade.

Nakon prvog šoka zbog ishoda referenduma pre četiri godine, „u međuvremenu smo se opustili“, primetio je Mark Tenbig iz Saveza nemačkih srednjih preduzeća. „Računamo sa tvrdim Bregzitom“, rekao je Tenbig za Velt, dodajući da su se nemačka preduzeća pripremila.

Na britanskoj strani nema govora o takvoj opuštenosti. Za to je kriva i korona-kriza koja je posebno teško pogodila Veliku Britaniju. Britanska ekonomija će, prema procenama nezavisne Službe za budžetska pitanja u Londonu, u ovoj godini imati pad od 11,3 odsto. U slučaju Bregzita bez sporazuma, iduće godine bi sledio pad od još deset odsto, navodi se u proceni.

Još pesimističnija je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD. Srednjoročno će se britanska ekonomija razvijati za 3,5 odsto slabije nego što bi se razvijala u okviru EU. Ta kočnica će, smatra OECD, ostati čak i ako bude sporazuma sa Briselom. Ako sporazume ne bude, razvoj će biti uvek pet odsto sporiji.

Pogledajte video 03:43

Da li će se Bregzit osetiti u tanjiru?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android