Razočarani Pakistanci biraju vlast
11. maj 2013.
Istraživanja su krajem prošle godine pokazala da Pakistanci ne veruju političarima ni policiji, a nešto veće poverenje imaju u vojsku, pravosuđe i medije. Narodnoj partiji i Muslimanskoj ligi se zamera da pre svega koriste uglede moćnih porodica da bi privukli glasače. Odsustvo programa spočitava se i partiji Terek-e-Insafu koju predvodi bivša kriket-zvezda Imran Kan. „Kan u fokusu izbornog programa drži poljoprivredu“, kaže Kristijan Vagner, poznavalac Azije iz Fondacije za nauku i politiku. „Kanu se prebacuje da mu ljudstvo sačinjavaju preletači iz dve velike partije, ali je svojom harizmom uspeo da privuče mlađe glasače“, dodaje Vagner.
Izborna matematika
Pakistanska narodna partija je 2008. iznenađujuće pobedila na izborima. Mandat je obeležen brojnim turbulencijama, sudskim procesima protiv premijera Jusufa Raze Gilanija i optužbama protiv predsednika stranke i države Asifa Ali Zardarija. Narodna partija je nekako izgurala petogodišnji period do redovnih izbora, što je prvi put u istoriji Pakistana da je vlada prošla puni mandat. Poslednjeg dana kampanje, u četvrtak (9.5.), otet je Gilanijev sin, važan političar ove stranke. Uz sve poteškoće, ova partija važi za blagog favorita i trebalo bi da dobije između 20 i 30 odsto glasova. Prognoze slično predviđaju i Muslimanskoj ligi bivšeg premijera Šarifa Navaza, ali i partiji pomenute zvezde kriketa Imrana Kana.
Lako je zaključiti da će vladu sastaviti oni koji budu veštiji u širenju famoznog koalicionog kapaciteta. „Možemo pretpostaviti da će srž vlade činiti jedna od dve velike tradicionalne partije. One su do sada prikupljale parlamentarnu većinu tako što su privlačile male regionalne partije“, kaže Vagner. Ko god tu bio spretniji, dobiće jednu slabu vladu, smatra Brita Petersen koja vodi fondaciju „Hajnrih Bel“ u Pakistanu. „Pobednik izbora će biti prinuđen da traži koalicione partnere koji će opet gledati samo svoje partijske interese“, kaže ona.
Brita Petersen pomno je pratila mandat aktuelne vlade – bilo je dosta inicijativa u oblastima prava žena, klimatske politike i snabdevanja namirnicama. „Problem je, međutim, da slovo zakona i dalje čeka na primenu u praksi“, kaže Petersen. Građane najviše pogađaju nedostatak namirnica i hronični nestanci struje.
Vojska se pita
Pravljenje bilo kakve izborne računice bez uzimanja vojske u obzir – bilo bi pravljenje računa bez krčmara. Vojska je nakon tihog puča 2001. dovela na vlast Perveza Mušarafa, ali danas čak ni armija ne može olako da pređe preko volje građana, smatra Abid Suleri, direktor pakistanskog Instituta za održivu razvojnu politiku (SDPI). Ipak, on upozorava da ni vojska ni tajne službe nisu rekle svoju poslednju reč kada je u pitanju politika.
I Vagner kaže da se „vojska prethodnih godina formalno povukla, iako i dalje ima uticaj“. Posebno je važno što armija podržava izbore, kada se zna da su za izborni dan Talibani najavili niz napada. „Vojska je jasno rekla da podržava izborni proces. I ona ima određenih interesa u uspostavljanju stabilnosti i demokratije“, smatra Vagner.
Autori: Rakel Baig / Nemanja Rujević
Odg. urednica: Ivana Ivanović