1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Razlika u platama među polovima: i dalje je komplikovano

10. mart 2021.

Statistika o razlikama u platama između polova potvrđuje da su žene lošije plaćene. Ali ti pokazatelji su i politički instrument – i mnoge inicijative propadaju upravo zbog njihove nepravilne upotrebe.

https://p.dw.com/p/3qPiK
Foto: Imago Images/Ipon/S. Boness

Da poludiš: tzv. Gender Pay Gap (razlika u platama među polovima) bi trebalo da stvari učini jednostavnijim. Ustanoviti brojku uz pomoć koje može da se sagleda koliko su žene u profesionalnom životu u nepovoljnijem položaju.

Ali svako ko se danas žali da je prosečna bruto satnica žena za 18 odsto niža od one kod muškaraca (toliki je, prema trenutnim podacima, procenat u Nemačkoj), mora da očekuje sledeće reakcije:

A: „Neobrađena razlika u platama među polovima je besmislena i čista polemika!“ (u nastavku više o tome)

B: „Idi u Rumuniju (može po želji i u Italiju) ako je situacija tamo toliko pravednija!“

Infografik Gender pay gap (unadjusted) EN

Pa šta se to ovde dešava? Da li je zaista situacija u Rumuniji, Italiji ili Poljskoj mnogo bolja nego u Nemačkoj kada je reč razlikama u platama između polova? A šta je sa skandinavskim zemljama, koje uvek zauzimaju najviše pozicije na takvim rang listama?

I konačno, šta sve to znači za lepu ideju da postoji brojka koja tu diskriminaciju čini vidljivom – i na osnovu koje mogu da se formulišu politički zahtevi?

Katarina Vrolih i Julija Šmider iz Nemačkog instituta za istraživanje privrede (DIW) pokušavaju da rasvetle analizu tih podataka – između ostalog i zato što su im zasmetale reakcije poput onih koje smo naveli. Podaci Evropskog zavoda za statistiku koje su one koristile odnose se na 2018. godinu.

Iznenađujuća korelacija

„Otkrile smo da postoji pozitivna korelacija između razlike u platama među polovima i stope zaposlenosti žena“, kaže Vrolih za DW. Ta stopa ukazuje na udeo žena u nekoj zemlji koje su zaposlene ili aktivno traže posao. „U zemljama s niskom stopom zaposlenosti žena postoji tendencija da je mala razlika u platama među polovima, i obrnuto“, kaže Vrolih.

Naučnice iz instituta DIW imaju objašnjenje za taj fenomen. I daju ga na primeru Italije. „Tamo radi samo otprilike svaka druga žena“, kaže Katarina Vrolih. Stopa zaposlenosti žena u Italiji je, naime, 56 odsto. Međutim, u Italiji su žene koje se odlučuju za posao natprosečno su kvalifikovane i zato dobro zarađuju.

„To znači da se u zemljama s niskom stopom zaposlenosti žena, pri izračunavanju razlike u platama među polovima u obzir uzimaju žene koje imaju vrlo visoke plate.“ Rezultat toga je da je razlika u odnosu na prosečnu satnicu muškaraca relativno mala.

Zaključak nemačkih naučnica zato glasi: „Kada se razmatra razlika u platama među polovima, trebalo bi upoređivati samo zemlje koje imaju približno istu stopu zaposlenosti žena“, smatra Vrolih.

Infografik Gender Pay Gap hohe Erwerbsquote EN

U tom slučaju je situacija u Nemačkoj bolja – ali još uvek nije nešto naročito dobra. Vrolih uočava nekoliko razloga zbog kojih je situacija bolja u nordijskim zemljama. S jedne strane, razlike u platama sveukupno su manje, ne samo među polovima. A i orodična politika tamo ima „snažne političke elemente rodne ravnopravnosti.“

Mogućnosti koje se pružaju, poput roditeljskog odsustva za očeve i dnevnog staranja za decu mlađu od tri godine, tamo postoje već decenijama. A u Nemačkoj tek od nedavno. Isto tako, i zajedničko oporezivanje supružnika u Nemačkoj često za žene zaposlenje čini manje isplativim.

Obrađeno ili neobrađeno?

Ali šta je s već spomenutim argumentom protiv razlike u platama među polovima prema kojem je brojka ubedljiva samo ako je „obrađena“? Obrađivati znači uzimati u obzir samo razlike u platama za uporedive poslove i kvalifikacije, kao razliku u plaćanju za isti posao.

Da su žene u Nemačkoj natprosečno često zaposlene u strukama koje su manje plaćene, da rade skraćeno radno vreme i da ređe uspevaju da naprave karijeru – sve to se uzima u obzir prilikom izračunavanja. Rezultat je da je obrađena razlika u platama među polovima – tj. stvarni pokazatelj diskriminacije – znatno manji: u Nemačkoj zvanično iznosi šest odsto.

Takođe se kritikuje i to što se mnoga zanimanja uopšte ne uzimaju u obzir u rodnoj razlici u platama: izuzimaju se javne službe, koje obično plaćaju strogo prema tarifama, kao i farme ili kompanije s manje od deset zaposlenih.

Neravnopravne žene Švajcarske

Lična odluka?

Znači li to da nije sve tako loše? Odnosno, zar neobrađena razlika u platama među polovima nije prvenstveno rezultat individualnih, slobodno donosenih odluka u vezi s izborom zanimanja ili planovima karijere?

Katarina Vrolih u to sumnja: „Da li sve te žene zaista dobrovoljno rade skraćeno radno vrijeme? Ili možda njihovi partneri odbijaju da preuzmu neke od poslova kod kuće? Imaju li pristup dobroj brizi za decu? Možda neguju članove svojih porodica, jer nemaju druge mogućnosti?“

Pored toga, brojne studije pokazale su da nisu samo lični razlozi problem za to što je tako malo žena na rukovodećim pozicijama. „Neobrađenu razliku u platama među polovima vidim kao neku vrstu sažete statistike za mnoge nejednakosti na tržištu rada“, kaže naučnica iz instituta DIW.

Tradicionalne vrednosti

Ostaje pitanje u kojoj formi su razlike u platama među polovima podobne za formulisanje političkih ciljeva. Možda je još uvek moguće postići konsenzus oko obrađene razlike u platama od oko nula odsto? Evropska komisija upravo je predložila inicijativu za transparentnost koja bi zaposlenima trebalo da omogući bolje poređenje njihovih plata.

Sve preko toga biće teško postići. To pokazuje jedna anketa o rasprostranjenosti tradicionalnih mustri u raspodeli uloga. U mnogim zemljama EU veliki deo populacije smatra da je zadatak muškarca da zaradi novac, dok bi žena trebalo da se brine o domaćinstvu i porodici.

Naravno, takva predubeđenja mogu da se promene, ali je pitanje da li mogu i da li bi trebalo takve promene forsirati kroz politiku. Jer, političari će sigrno dobro da razmisle o tome koliko promena zahtevaju oni koji za njih glasaju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android