Razgraničenje, proširenje i komarci | Izbor iz štampe | DW | 30.08.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Razgraničenje, proširenje i komarci

U današnjim izdanjima dnevnih novina na nemačkom jeziku područje južno od Alpa se fokusira kao izvorište tri opasnosti. Balkan preti promenom granica, neproširenjem EU i komarcima koji prenose groznicu Zapadnog Nila.

Zidojče cajtung iz Minhena donosi tekst na šestoj strani pod naslovom „Planovi na granici“ koji se osvrće na učešće Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u diskusiji na forumu u austrijskom Alpbahu. „U igri je razmena teritorija na sličan način kako ju je nedavno predložio Centar za evroatlanske studije iz Beograda. Po tome bi Srbija dobila nekoliko sela sa severa Kosova, pretežno naseljenih Srbima, a Kosovo bi dobilo kraj kojim dominiraju Albanci u Preševskoj dolini“.

Autor prepričava istoriju konflikta i briselskih pregovora u kojima već godinu dana nema nikakvog napretka, da bi se onda zapitao:“Nije li to fantastična novost? Poneki ekspert za Balkan ne misli tako, pošto bi promena granica po etničkim kriterijumima mogla biti presedan za ostale nerešene manjinske konflikte na Balkanu“. U tekstu se navodi stav bivšeg švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta koji smatra da je iluzija da će se tako postići stabilnost ili izjava Geralda Knausa iz Evropske inicijative za stabilnost za Dnevni Avaz da bi svaki političar ili činovnik koji oživi takav scenario delovao „ekstremno neodgovorno“.

Autor podseća da se i nemačka kancelarka Angela Merkel usprotivila svakom razgovoru o granicama, ali da su za razliku od nje austrijski komesar za proširenje EU Johanes Han kao i Evropska komisija manje skeptični: „U Komisiji smatraju da je kritika stručnjaka preuranjena. Navode da dogovor nije ni u začetku te da bi trebalo pozdraviti to što se stvar pokrenula, te da pre svih Hašim Tači čini iskorak. Osim toga Johanes Han je naveo jasne uslove prema kojima bi to bio plan primenjiv samo na Kosovo te da „ne sme ni u kom slučaju da postane presedan“. Autor Tomas Kirhner navodi da nije jasno kakva je Tačijeva motivacija, ali da su i premijer Ramuš Haradinaj i kosovska opozicija protiv njegovog predloga.

Österreich, Wien (Getty Images/A.Koerner)

Beč

Dnevni list Velt na sedmoj stranici donosi članak pod naslovom „Beč je za brzo proširenje EU na istok“. U njemu autor analizira ulogu Austrije, koja predsedava Evropskom unijom. Citira se izjava ministarke spoljnih poslova Karin Knajsl koja se zalaže za brže pristupanje Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije Evropskoj uniji: „Ne možemo sebi to da priuštimo, da na osnovu našeg nedovoljnog angažmana u vakum prodru drugi akteri. Jasna evropska perspektiva je garant za stabilnost i ekonomski prosperitet“. Autor navodi da je ova izjava došla uoči sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije u Beču. Dalje se citiraju izjave austrijske šefice diplomatije: „Pri svom razumevanju za oklevanje u pojedinim članicama Evropske unije trebalo bi da prevagne geopolitički interes u korist brzog približavanja Evropskoj uniji“.

Jugoistočna Evropa se u današnjoj nemačkoj štampi ne vidi samo kao područje sa nerešenim etničkim konfliktima ili geopolitička celina koju treba približiti Evropskoj uniji, već i kao predeo u kojem se širi groznica Zapadnog Nila.

Tako Berliner cajtung donosi kraći članak o rastu broja smrtnih slučajeva u Srbiji, Grčkoj i Italiji: „Kako javljaju zvanični državni izvori u Srbiji je od po četka godine zabeležen 21 smrtni slučaj pri oboljenju od groznice Zapadnog Nila. U Grčkoj je broj mrtvih porastao na 16 samo u toku jedne nedelje. U Italiji je između početka juna i 23. avgusta zabeleženo deset smrtnih slučajeva. U ove tri zemlje je zvanično oboleleo 400 osoba“.

Autor podseća nemačke čitaoce da su tipični simptomi groznice Zapadnog Nila bol u mišićima, natečeni limfni čvorovi i groznica. Trećina pacijenata dobija osip na koži, a ređe se dobija meningitis. Bolest je smrtonosna uglavnom za starije osobe. U tekstu se navodi izjava Klausa Štarka koji radi za berlinski epidemološki Institut Robert Koh, koji navodi da ove godine u zemljama jugoistočne Evrope ima više slučajeva nego što je uobičajeno, ali da uzroci još nisu sasvim jasni. Novinar navodi šta bi prema Štarku mogli biti uzroci povećanog broja obolelih. Mogući uticaj bi imale određene populacije komaraca i ptica, ali i veoma dugo i toplo leto. „U Nemačkoj se slučajevi groznice Zapadnog Nila beleže veoma retko, a radi se isključivo o infekcijama koje se donesu iz inostranstva“. Švajcarski dnevni list Noje cirher cajtung donosli tekst slične sadržine ali ga dopunjava informacijom da su zabeleženi slučajevi ovog oboljenja i na Kosovu, u Rumuniji, Bosni i Hrvatskoj.

Priredio: Dragoslav Dedović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android