1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Ratni zločini na Balkanu – austrijski propust

22. oktobar 2021.

Štampa na nemačkom beleži odsustvo predstavnika Austrije na obeležavanju 80 godina od kragujevačkog masakra, ukazuje na spoljnopolitičke „grehe“ Srbije i zabrinuta je zbog Milorada Dodika.

https://p.dw.com/p/421R5
Foto: www.spomenpark.rs

Pod naslovom „Ratni zločini na Balkanu – austrijski propust“, bečki list Standard donosi komentar novinarke Olivere Stajić o propuštenoj šansi da zvanični Beč, 80 godina posle masakra u Kragujevcu i Kraljevu, oda poštu žrtvama i da se angažuje sa svesnom politikom sećanja.

„Manje je poznato da su u krvavom pokolju u značajnoj meri učestvovali austrijski vojnici Vermahta. Mesto osnivanja 717. pešadijske divizije Vermahta je austrijski Nojzidl am Ze, a divizija je bila stacionirana u Kraljevu. Ona je bila pod komandom Franca Bemea. Taj general, rođen u austrijskom mestu Celtveg, bio je od 16. septembra do 2. decembra 1941. opunomoćeni glavnokomandujući general u Srbiji. Dok je komemoraciji u Srbiji prvi put prisustvovala nemačka potpresednica Bundestaga Klaudija Rot, politička elita iz Austrije je izostala.

Priznanje zvanične Austrije da je saodgovorna za zločine nacističkog režima odavno je potisnulo austrijski mit o žrtvi. To je dobro i ispravno. Ali u zvaničnoj kulturi sećanja Austrije, Balkan i brojni tamo počinjeni zločini skoro da nisu tema. Osamdeseta godišnjica kragujevačkog masakra bila je dobra prilika da se angažuje politikom sećanja. To je propust koji mora da se ispravi prilikom naredne državne posete“, zaključuje se u komentaru bečkog Standarda.

Klaudija Rot u Šumaricama: Želim da vam se izvinim

Euractiv: Svi „gresi“ Srbije

Za elektronski žurnal Euractiv.de Georgi Gotev analizira Izveštaj o napretku Srbije, Albanije, Severne Makedonije, Kosova i Bosne i Hercegovine u evrointegracijama koji je objavljen 19. oktobra. Autor konstatuje da je Evropska komisija istakla velika odstupanja u spoljnoj politici Beograda od spoljne i bezbednosne politike Evropske unije.

Gotev navodi da je izveštaj konstatovao napetost između Srbije i Crne Gore, koja je u vezi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, „što je dovelo do povećanja nacionalističke retorike“. Autor potom navodi i ocenu da je Srbija „donekle pripremljena“ u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, ali i da „niz srpskih akcija protivreče pozicijama spoljne politike Evropske unije“.

U tekstu se navodi i procentualno spoljnopolitičko poklapanje u regionu: „Godine 2020, Srbija je, prema Izveštaju, imala kvotu poklapanja od 56 odsto sa izjavama koji je u ime EU dao visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i sa odlukama Evropskog saveta. U poređenju s tim, Albanija i Crna Gora su potpuno usklađene, Severna Makedonija 96 odsto, a Bosna i Hercegovina 70 odsto.“

Autor navodi primere: Srbija se priključila sistemu sankcija za povrede ljudskih prava, ali nije preuzela nijednu smernicu, sankcije protiv Belorusije podržala je delimično, ali nije podržala izjavu EU o Hongkongu ili sankcije Rusiji. „U decembru 2020. Srbija je u Ujedinjenim nacijama glasala protiv rezolucije Generalne skupštine o militarizaciji Krima“.

Autor navodi da se u Izveštaju od Srbije zahteva da uloži „dodatne napore“ u usklađivanje svoje spoljnopolitičke pozicije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Srbija i EU - nizak procenat usklađenosti prema Izveštaju EK
Srbija i EU - nizak procenat usklađenosti prema Izveštaju EKFoto: dapd

Iz teksta saznajemo i da je u februaru 2021. u Beogradu boravio Leonid Slucki, ruski političar koji je stavljen na listu sankcionisanih osoba koju je sastavila Evropska unija. A u julu je predsednik Srbije primio „direktora inostrane obaveštajne agencije Ruske Federacije“ Sergeja Nariškina, koji se nalazi na istoj briselskoj listi.

U tekstu se prenose navodi iz Izveštaja prema kojem je srpski ministar odbrane Nebojša Stefanović prilikom junske posete Moskvi rekao da je vojna saradnja Beograda i Moskve „dostigla istorijski vrhunac“. Potom se navode i druga „odstupanja“ Beograda od spoljnopolitičke agende Brisaela, kao što je preuzimanje dva borbena aviona MIG 29 od Belorusije ili zajednička vojna vežba s ruskim i beloruskim oružanim snagama.

„I odnosi sa Kinom su istaknuti, uključujući i govor predsednika Vučića na virtuelnoj ceremonii proslave stogodišnjice osnivanja Komunističke partije Kine“.

Georgi Gotev navodi i ostale spoljnopolitičke „grehe“ pobrojane u izveštaju – težnju Srbije da se u Ujedinjenim nacijama, u odborima Generalne skupštine, često priključuje pozicijama koje EU odbija. Osim toga, Srbija je odbila predlog EU da se uključi u mehanizam koji bi Srbiju učinio spremnijom da reaguje i otpornijom na „hibridne izazove“, prenosi Euractiv.de.

EU, SAD i NATO – „pa oni moraju nešto da urade“

Pod naslovom „U glavama se vratio rat“, novinar Erik Ratfelder piše za berlinski Tagescajtung da potezi Republike Srpske u pravcu odvajanja od zajedničke države kod mnogih ljudi bude bolna sećanja:

„Rat od pre 30 godina još nije prevaziđen u mnogim glavama i srcima, traume koje nikada nisu lečene, mešaju se sa socijalnim očajanjem. Niko ne želi da misli na novi rat, to izaziva strah. ’Naprosto, hoću normalno da živim’, kaže pedesetogodišnji fotograf Faris, koji se i sam tada borio u rovovima.“

Milorad Dodik - za Tagescajtung je ’jak momak’ srpskih nacionalista
Milorad Dodik - za Tagescajtung je ’jak momak’ srpskih nacionalistaFoto: Klix.ba

„Ali postupci korpulentnog Milorada Dodika, ’jakog momka’ srpskih nacionalista, ne daju mu mira. Dodik već danima najavljuje mere za otcepljenje ’njegovog’ dela zemlje od Bosne i Hercegovine, hoće da oformi sopstvenu vojsku u Republici Srpskoj, kao i da istupi iz ustavnog suda BiH, Tužilaštva i policije. Namerava da uništi i zajednički poreski sistem, kao i zajedničku zdravstvenu agenciju, planira da uvede sopstvene lične karte i pasoše, da promeni registracione tablice. Dodik želi pre svega da ograniči uticaj međunarodnih institucija u zemlji.“

„Javnost je grozničavo čekala sednicu Parlamenta Republike Srpske u Banjaluci zakazanog za sredu (20.10), ali on je glasovima Dodikovog SNSD naposletku izglasao formiranje sopstvene institucije za lekove i medicinska sredstva. O drugim merama će se odlučivati kasnije.“

U tekstu berlinskog lista se napominje da ta odluka ne zvuči važno, ali da bi mogla povećati cene lekova: „Većina stanovništva u bošnjačko-hrvatskoj Federaciji i u Republici Srpskoj živi u ljutom siromaštvu. Stariji ljudi s penzijama od nekoliko stotina maraka ne znaju kako da sastave kraj s krajem. Za njih su nacionalističke vođe poput Milorada Dodika neodgovorni tipovi kojima nisu važne nevolje i brige običnih ljudi“.

Nemački novinar u svom tekstu navodi da pred političarima stoje mnogi pravi izazovi – jedan od njih su klimatske promene, kojih su zbog povećanja cena životnih namirnica, kao i zbog suše, prvi put postali svesni širi slojevi stanovništva.

Autor se potom vraća strahu od rata: „Pre svega onima koji su doživeli rat (1992-1995), granate, glad, hladnoću, teško pada diskusija u prethodnih nekoliko nedelja. Neki ne mogu više da spavaju, drugi gube živce, jer struja i voda nestaju na nekoliko sati. To podseća na ratna vremena. Fotograf Faris kaže da je Dejtonski mirovni sporazum doduše doneo mir, ali da je odavno iščezla ’nada da ćemo se uz pomoć međunarodne zajednice da se vratimo normalnom životu’. Da li će EU, SAD i NATO stati na put Dodiku? ’Pa on krši Dejton. Oni moraju nešto da urade’, kaže Faris, a prenosi berlinski Tagescajtung.

Priredio: Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu