Rat u Ukrajini: Presudna bitka na Dnjepru | Politika | DW | 03.08.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Rat u Ukrajini: Presudna bitka na Dnjepru

Dok se EU prepire oko gasa, ukrajinski predsednik Zelenski verovatno se sprema da povrati Herson. Područje oko Dnjepra danas je isto tako strateški važno kao što je bilo i u Drugom svetskom ratu.

Ukrajinska artiljerija kod Harkova

Ukrajinska artiljerija kod Harkova

Bili su to odlučujući meseci u Drugom svetskom ratu, u tadašnjoj sovjetskoj Ukrajini: 1943, pre gotovo 80 godina, Crvena armija je, pretrpevši ogromne gubitke, potisnula nemački Vermaht natrag preko Dnjepra.

Nakon poraza u Staljingradu, Hitlerova Nemačka i njeni rumunski saveznici su početkom februara 1943. još držali takozvanu Votanovu liniju odbrane. Do početka novembra 1943, Crvena armija je uspela da se utvrdi zapadno od reke, u dužini od 450 kilometara. Na sovjetskoj strani je u višemesečnim borbama ubijeno ili ranjeno 1,2 miliona vojnika.

-pročitajte još: Kako se menjaju ciljevi Rusije u ratu protiv Ukrajine

Milion ukrajinskih vojnika?

Ta istorijska referenca mogla bi da ima ulogu i u današnjim svakodnevnim video-porukama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. On već nedeljama najavljuje kontraofanzivu oko Hersona na jugu zemlje i pominje brojku od oko milion vojnika. To ne može da se potvrdi iz nezavisnih izvora. Na početku invazije 24. februara, ruska vojska stacionirala je u regionu do 150.000 vojnika.

Drugi svetski rat: Nemački Vermaht ispred Harkova 23. februara 1943.

Drugi svetski rat: Nemački Vermaht ispred Harkova 23. februara 1943.

Pre osamdeset godina, ishod bitke na Dnjepru u južnoj Ukrajini bio je prekretnica. Verovatno bi bio i danas. Prvih dana ruske invazije, vojnici Kremlja okupirali su južni ukrajinski grad Herson, koji se nalazi zapadno od Dnjepra. U njemu je živelo nešto manje od 300.000 stanovnika.

Američki vojni stručnjak Majkl Kofman iz Istraživačkog programa za ruske studije u Centru za pomorske analize smatra da bi Ukrajinci uspešnom kontraofanzivom u ovom trenutku mogli da onemoguće dalje ofanzive ruske vojske u smeru lučkog grada Odese.

Ruska armija u teškoj situaciji

Činjenica je da ukrajinska vojska trenutno pokušava da ciljanim napadima topovskim sistemima HIMARS koje su joj isporučile SAD u regionu Hersona uspostavi stratešku poziciju za dalji tok rata do jeseni. Ako Ukrajina bude uspešna, ona bi mogla da ostvari isto tako važnu pobedu kao što je bilo potiskivanje ruske vojske iz grada Harkova na severu zemlje. A ako se ruske oružane snage odupru, to bi bio težak udarac za Ukrajinu. To bi moglo i da je košta podrške na Zapadu.

Vlada u Kijevu može ujedno da računa na podršku mnogih građana Hersona. Na početku ruskog agresorskog rata ljudi su tamo demonstrirali protiv ruskih okupatora ispred administrativnog sedišta hersonske oblasti, koja ima ukupno više od milion stanovnika. Vojnicima Kremlja su dovikivali: „Gubite se“ i „Herson je ukrajinski!“

Krajem jula, ukrajinska vojska oštetila je tri važna mosta u blizini Hersona, koji je okupirala ruska 49. armija. Do tada su se ruski vojnici u Hersonu snabdevali preko tih mostova. Očigledno je presudan bio drugi noćni napad HIMARS-ima između 26. i 27. jula 2022. i to na najvažniji od tri rečna prelaza: most Antonivka kod Hersona koji je dugačak više od hiljadu metara. Oštećen je toliko da teška oprema preko njega više ne može da se prevozi.

Veliki broj informacija koje prenose zaraćene strane nije moguće nezavisno proveriti, ali video-snimci objavljeni na društvenim mrežama nakon bombardovanja pokazuju da se, umesto mostova, sada koristi ruski pontonski trajekt. A to je za Ukrajince laka meta.

Britansko Ministarstvo odbrane po prvi put je prenelo da ukrajinska „kontraofanziva u Hersonu uzima sve više maha“. Prema tom izveštaju, ruska 49. armija u Hersonu sada je „veoma ranjiva“. Štaviše, „grad Herson (...) sada je praktično odsečen od ostalih okupiranih teritorija. Njegov gubitak značajno bi omeo pokušaje Rusije da okupaciju prikaže kao uspeh“, navode britanski autori analize. Neki noviji video-snimci na društvenim mrežama pokazuju da ruska strana već reaguje i da navodno prevozi tešku opremu prema Hersonu.

Ruske linije snabdevanja su presečene: most Antonivka kod Hersona oštećen je u raketnom napadu HIMARS-a

Ruske linije snabdevanja su presečene: most Antonivka kod Hersona oštećen je u raketnom napadu HIMARS-a

Ko kontroliše Herson?

U glavnom gradu Kijevu Mihajlo Podoljak je veoma samouveren. Savetnik šefa kabineta predsednika Zelenskog u intervjuu za DW osvrnuo se i na vojni uspeh sa Zmijskim ostrvom u Crnom moru. Reč je o malom ostrvu uz obale Ukrajine i Rumunije s kojeg može da se kontroliše morski put do Bosfora. Ruska vojska napustila je to ostrvo posle teškog ukrajinskog granatiranja krajem juna. Prema navodima Kremlja – kao „gest dobre volje“. Sada će Moskva da „shvati da je potrebno pokazati još jedan gest dobre volje i da će napustiti Herson“, rekao je Podoljak, misleći pritom na granatiranje važnog mosta u blizini Hersona.

Ali, i ruska vojska je sposobna da izvodi ciljane udare u južnom regionu. Sajmon Ostrovski sa američkog TV kanala ABC, koji je bio u tom regionu, potvrdio je da je bilo nekoliko uspešnih rušenja skladišta ukrajinske vojske u gradu Mikolajivu. Odatle Ukrajinci organizuju snabdevanje fronta kod Hersona. „Izgleda da su ruski raketni napadi na Ukrajinu ciljani i oni nanose veliku štetu, ne samo civilnom stanovništvu, već i (ukrajinskim) ratnim nastojanjima“, preneo je Ostrovski.

Region Hersona od velike je strateške važnosti za Ukrajinu. Osim pšenice, tu se proizvodi i suncokretovo ulje. Prema ukrajinskim izvorima, Rusija je tu ukrala pola miliona tona žitarica, kao i desetine hiljada tona suncokretovog ulja i đubriva. Kijev tvrdi da je uz pomoć GPS-lokatora uspeo da dokaže da su trupe Kremlja i ruski kriminalci odatle ukrali i visokokvalitetne poljoprivredne mašine. Bez tog plodnog područja na jugu, Ukrajina teško da bi mogla da preživi.

Proterivanje ruskih okupatora iz regionalne prestonice Hersona preko Dnjepra u smeru istoka ujedno je i preduslov da Kijev potisne Rusiju sa kopnene veze sa Krimom, koji je nezakonito pripojen 2014. godine. U svojim video-porukama, ukrajinski predsednik Zelenski izjavljuje da je prekretnica za kojom Ukrajinci čeznu sada dosegnuta – i nastavlja da traži više teškog naoružanja sa Zapada.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.