Rat u Ukrajini još nije završen | Politika | DW | 06.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rat u Ukrajini još nije završen

Primirje za istočnu Ukrajini je dogovoreno, ali mira neće biti sve dok Rusija bude i dalje želela da menja granice, navodi pored ostalog u svom komentaru, urednik ukrajinske redakcije Dojče velea, Bernd Johan.

#Čak i dok su u glavnom gradu Belorusije, Minsku, sukobljene strane pregovarale o primirju, u istočnoj Ukrajini su i dalje trajale borbe. Uz snažnu rusku podršku pobunjenici su proteklih dana širili front prema strateški važnom Marijupolju, južno od Donjecka. Pod takvim snažnim vojnim pritiskom, Kijev je pristao na primirje. Za ljude koji se i dalje nalaze u tom području, to je dobra vest - ali i za vojnike ukrajinske vojske koja se brani.

Ukrajina nema izbora. Ona je zapravo kapitulirala pred ruskom nadmoći. Isuviše je snažno učešće Rusije sa tenkovima, raketama i sve većim brojem vojnika. Cinično i lažno Kremlj i dalje poriče svoju umešanost, ali da vodi rat protiv Ukrajine, to je u međuvremenu i dokumentovano. Ruski vojnici su zarobljeni, a poginuli su pokopani na ruskim grobljima. Hrabri ruski mediji i udruženje majki vojnika u međuvremenu su izveštavali o tome, čak i u Rusiji.

Porošenko pregovara iz nužde

Deutsche Welle REGIONEN Osteuropa Ukrainisch Bernd Johann

Bernd Johann

Ovim primirjem ukrajinski predsednik Porošenko je odluku doneo iz nužde. Ipak, ona je razborita i nema alternative. Rat se vojnim putem ne može dobiti. Porošenko to zna i zbog toga želi da prestane ubijanje.

Iz ugla Moskve to ima svoju cenu: Područja Donjecka i Luganjska ostaju u rukama pobunjenika. Prema želji Kremlja trebalo da bude uspostavljena "bezbednosna zona", iz koje se ukrajinska vojska mora povući. Time će Rusija biti bliže cilju. Sukob bi mogao da bude zamrznut, a područje dugoročno izuzeto iz kontrole Kijeva.

Zbog toga Porošenko u zemlji trpi kritike, pa i iz sopstvenih redova. Izveštajima o uspesima vojno rukovodstvo se neko vreme hranilo nadama u vojno rešenje, a protiv Porošenkove odluke ne protestuju samo nacionalističke grupacije. Mnogi Ukrajinci su razočarani. Neki su čak skloni Porošenka i njegovu proevropski orjentisanu vladu da posmatrati kao gubitnike. To je za Kremlj ispravno, jer tamo veruju kako će nekoliko sedmica uoči parlamentarnih izbora unutrašnje-politička klima u Ukrajini biti sve više podgrejavana i da će demokratske reforme propasti.

Samo prilika za predah

Za pobunjenike i ruske specijalne snage primirje znači "predah". Oni mogu da učvrste svoje položaje i mogu da se pregrupišu, možda čak i za novi vojni napad na druga područja na istoku Ukrajine. U tom smislu postoji velika opasnost ukoliko se primirje ne pretvori u dugoročni prekid vatre.

Šef Kremlja, Vladimir Putin bi mogao da se oglasi „pucnjem“ i time označi početak nove agresije. Nedavno je ponovno doveo u pitanje državnost Ukrajine. Pri tome je govorio o Novorusiji, području koje bi se moglo prostirati od Donjecka i Luganjska do Dnjepropetrovska i Odese. Taj je prostor u 18. veku, u ratu sa Osmanskim carstvom postao deo ruske imperije. Posebne države nikada nije bilo, a Putin bi sada mogao da teži i jednom kopnenom pojasu, kojim bi povezao pripojeno poluostrvo Krim, do kojeg se do sada iz Rusije može stići samo preko mora - i iz vazduha.

U ovakvom položaju, Ukrajini je hitno potrebna dalja međunarodna podrška. Već sada neki Ukrajinci govore o izdaji i dogovoru Zapada sa Moskvom, jer Evropa i SAD su ih u vojnom smislu ostavili same. Čak i odbrambeno naoružavanje, komunikaciona sredstva i zaštitna odeća Ukrajini, biće dopremljena sa oklevanjem. Ipak, vojna suzdržanost Zapada je opravdana jer niko ne želi rat sa Rusijom. Ali Ukrajina više nema pravo na takav izbor, jer ona već jeste u ratu sa Rusijom, a primirje nije okončalo ratno stanje.