Rat u Evropi 2.0 | Evropa | DW | 09.03.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Rat u Evropi 2.0

Da li se na osnovu jugoslovenskih ratova mogu vršiti predviđanja za Ukrajinu? Koje su sličnosti, a koje su razlike? I koje su pouke?

Sarajevo, 18.12.1994

Sarajevo, 18.12.1994

Rat u Evropi! Krik užasa prolomio se i pre nešto više od trideset godina: 27. juna 1991. tenkovi Jugoslovenske Narodne Armije došli su na granice te zemlje prema Italiji i Austriji. Cilj je bio: sprečiti otcepljenje Slovenije. Da li je moguće na osnovu istorije jugoslovenskih ratova vršiti prognoze za Ukrajinu? Gde su sličnosti, a gde razlike.

Ratni ciljevi: Rusija je htela da brzo „obezglavi“ Ukrajinu i postaviti marionetski režim. Pokušaj je propao. Umesto toga ruska vojska sad vodi rat po celoj toj zemlji. I nekada u Jugoslaviji, ratni cilj se promenio za nekoliko dana i sedmica: najpre je vojska pokušala da silom očuva federalnu državu (SFRJ). Kad to nije uspelo, počeo je rat za teritoriju federacije koja je nestajala - prvo u Hrvatskoj, a uskoro i u Bosni i Hercegovini. Na kraju, 1998-99. jedna „oslobodilačka vojska“ se borila za nezavisnost Kosova. Ciljevi su se menjali, rat je ostajao.

Pouka: Ako se cilj ne ostvari to ne znači da je zavladao mir.

Kina u Savetu bezbednosti UN glasala uzdržano, 28.02.2022.

Kina u Savetu bezbednosti UN glasala uzdržano, 28.02.2022.

Okvirni uslovi: nijedna velesila, pa ni Rusija, nije bila zainteresovana za rat u kojem se raspadala Jugoslavija. Naprotiv, sile su međusobno koordinisale svoja mirovna nastojanja, dugo vremena bezuspešno. U Savetu bezbednosti UN oštro se prepiralo oko pojedinosti, ali je na kraju ipak prihvatana zajednička rezolucija.

Danas su UN paralisane ruskim vetom. Kina, nova svetska sila, ne priključuje se osudi ruske agresije. Moskva ima atomsko oružje i njime preti. Za razliku od situacije od pre 30 godina, sada je u opasnosti mir u svetu.

Pouka: Površne paralele, kao ona između Putina i Slobodana Miloševića, kojom se samo trebalo pravovremeno suprotstaviti vojnim sredstvima, samo vode u zabludu.

Poneli i poveli sa sobom iz Ukrajine samo ono najvažnije

Poneli i poveli sa sobom iz Ukrajine samo ono najvažnije i stigli u Rumuniju, 6.03.2022.

Strategije: u Bosni je najpre srpska, a kasnije i hrvatska strana, pokušala da stvori „etnički čista“ područja. Nasuprot tome, ruska vojska ima za cilj da podjarmi čitavu Ukrajinu i da barem veliki deo te zemlje okupira. Radi se o državi, ne o narodu. „Etničko čišćenje“ nije planirano. U Ukrajini, koja je 12 puta veća od Bosne i Hercegovine, to se ne bi moglo ni sprovesti.

Pouka: Prihvatiti izbeglice. Niko ne mora da se plaši da će ostati zauvek.

Sarajevo, 19.06.1995.

Sarajevo, 19.06.1995.

Opsada: glavni grad BiH, Sarajevo, bio je pod opsadom bosanskih Srba od aprila 1992. do septembra 1995. Cilj nije bio zauzimanje i proterivanje stanovništva, kao u nekim manjim bosanskim gradovima. Taj grad je služio kao talac ili kao zalog za kasniju razmenu teritorija. Za tu svrhu Sarajevo nije moralo biti izgladnjivano ili potpuno odsečeno od snabdevanja vodom i strujom; nakon dva meseca potpune izolacije grad je vazdušnim mostom neredovno snabdevan onim najnužnijim.

Pod opsadom je i nekoliko ukrajinskih gradova koji su često mnogo veći nego Sarajevo – kao Mariupolj, koji ima isti broj stanovnika kao Sarajevo, ali je po veličini tek deseti grad u Ukrajini. Za razliku od Sarajeva, ukrajinski gradovi trebalo bi da budu zauzeti. To može značiti da će stanje tamo biti još gore nego u Sarajevu – kako bi se iznudila predaju.

Pouka: Najvažniji su koridori za snabdevanje.

Ukraine-Krieg | Evakuierung aus Mariupol | dreißig Busse unterwegs

30 autobusa za evakuaciju iz Mariupolja, 8.03.2022.

Evakuacije: kada stanje postane nepodnošljivo, nedostaju lekovi – kao već sada u Mariupolju i Harkovu. Kada nema struje i vode, nastupa nestašica hrane i sve glasniji postaju zahtevi da se ljudima omogući da bezbedno napuste grad.

Humanitarne organizacije mogu da pomognu, ali, „kod evakuacije se čovek nikad ne oseća dobro, jer se time de fakto taktički uključuje u ratna zbivanja“, kaže Hansjerg Štromajer, direktor za strategiju pri agenciji UN za koordinaciju humanitarnih akcija (OCHA).

Kad civilno stanovništvo napusti neki grad, vojska koja napada lako može da ga zauzme. „Tu imamo jasan stav“, kaže Štromajer, „evakuišemo samo ako to žele obe strane i ljudi kojih se to tiče.“

Ne treba da čudi što ništa nije bilo najavljene evakuacije Mariupolja prošlog vikenda. Prema ukrajinskim navodima, grad je trebalo da napusti 200.000 od oko 440.000 stanovnika. „To je ogroman broj“, kaže Štromajer, to je „logistički izuzetno komplikovano“. Ako želite da evakuišete sve odjednom, „verovatno bi vam bio potreban dug, možda dvonedeljni prekid vatre“, tako da ćete probati to da uradite u više navrata. „Sve se mora dogovoriti do najsitnijeg detalja. Koliko dugo konvoj iz Mariupolja može da bude na putu? I kuda idu ti ljudi? Potrebno je vreme – i potrebno je poverenje.“

Pouka: Uprkos izuzetno velikom broju izbeglica većina ljudi će ostati u svom domu..

Plavi šlemovi u Maliju, februar 2022.

Plavi šlemovi u Maliju, februar 2022.

Zaštita civilnog stanovništva: nakon više meseci rata, UN su stacionirale Plave šlemove, najpre u Hrvatskoj, a onda i u BiH. Oni su pomagali u održavanju infrastrukture, brinuli se da putevi budu prohodni, pratili stanje u borbama i mogli da upozore na opasnost. Ali, oni nisu mogli da zaštite civilno stanovništvo od granatiranja i proterivanja.

U Ukrajini je teško zamisliti Plave šlemove. Štromajer to ne smatra nedostatkom - s humanitarnog stanovišta. Bez mirovnih jedinica, koje lako postanu predmet taktičkih manipulacija zaraćenih strana, humanitarne organizacije mogu uverljivije da deluju neutralno.

„Osnova humanitarnog rada jeste da se s vojskama koje učestvuju u ratu razmenjuju vrlo detaljne informacije. Kad se najavi konvoj, onda postoji precizno određeno vremensko razdoblje, koje se ponekad možda mora i pomeriti, ali koje se onda poštuje“, kaže Štromajer. Stvar olakšava činjenica da u sukobu u Ukrajini učestvuju dve profesionalne vojske, nema dobrovoljačkih bandi kao što je to često slučaj u Africi ili u Siriji.

Pouka: Od vojnog pritiska na Rusiju važniji je moralni pritisak.

Volodimir Zelenski

Volodimir Zelenski

Politika i svetska javnost: U Bosni i Hercegovini je Savet bezbednosti UN uspostavio zonu zabrane letova, kao što sad zahteva i ukrajinska Vlada. Razlog nije bio to što su vazdušni napadi u ratu igrali neku veliku ulogu - radi se o tome što se uspostavljanje zone zabrane letova tradicionalno smatra početkom vojne intervencije. Ne samo da su zabranjeni letovi, već i pucanje sa zemlje u letelice u tom vazdušnom prostoru - što zauzvrat podrazumeva bombardovanje iz vazduha na položaje na zemlji.

Ali, efikasnije od stvarnih intervencija u jugoslovenskim ratovima devedesetih bile su rasprave o njima. Svaka pretnja vojnom intervencijom protiv napadača bila je podsticaj za stranu koja se branila da eskalira rat i učini takvu intervenciju verovatnijom.

Pouka: Ko želi da spreči svetsku katastrofu, mora imati hrabrosti i da razočara napadnutu stranu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM