Rat SAD i Irana – niko ga ne želi | Politika | DW | 25.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Rat SAD i Irana – niko ga ne želi

Situacija između SAD i Irana sve je gora i gora. Dogovora nema ni na vidiku. I uprkos svemu tome stručnjaci se u jednom slažu: i jedna i druga strana žele da izbegnu vojnu eskalaciju.

Kao što je i najavio tokom vikenda, Donald Tramp je u ponedeljak potvrdio da su SAD uvele Iranu nove sankcije koje odmah stupaju na snagu. Prema rečima američkog predsednika, „žestoki“ novi propisi usmereni su protiv vrhovnog lidera Irana, ajatolaha Alija Hameneija – njemu i njegovom okruženju uskraćuje se pristup važnim finansijskim resursima.

Nove sankcije još jedan su znak da se eskalacija između SAD i Irana intenzivira. Nakon što je Tramp prošlog četvrtka u poslednjem trenutku otkazao vazdušni napad na Iran u znak odmazde zbog obaranja bespilotne letilice, on i njegovi savetnici jasno su stavili do znanja da se SAD ovoga puta uzdržavaju, ali da to ne znači da za Iran neće biti posledica.

„Ni Iran ni drugi neprijatelji ne bi trebalo da shvate uzdržanost SAD kao slabost“, rekao je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. I sam predsednik je u ponedeljak izjavio: „Mislim da smo pokazali dosta uzdržanosti, a to ne znači da ćemo je pokazati i ubuduće“.

Sankcije umesto vojnog udara

Vazdušni napadi su otkazani, umesto toga – sankcije. To bi moglo da znači da bi Tramp sukob s Iranom radije da reši diplomatijom. Pa Iran je „samo“ srušio bespilotnu letelicu, iako je iranska vojska i sama navela da je mogla da pogodi i prateći avion. „Jasno je da nijedna strana ne želi rat“, ocenjuje za DW Aleks Vatanka, viši saradnik američkog istraživačkog centra „Bliskoistočni institut“.

Istovremeno, Vatanka upozorava da bi samo jedan pogrešan potez mogao da dovede do eksplozije. „Važno je biti svestan da u tako napetoj situaciji može doći i do pogrešnih koraka“, rekao je stručnjak za bezbednost inače rođen u Teheranu.

Otkako je istupio iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, Tramp je jasno stavio do znanja da po svaku cenu hoće da spreči Teheran da dođe do nuklearnog oružja. On hoće da vrati Irance za pregovarački sto i pregovara o onome što on naziva „boljim sporazumom“, koji bi Teheran obavezao na period duži od onog koji je dogovoren 2015. Međutim, svojim sve strožim sankcijama, američki predsednik je do sada uspeo samo da se vođe Irana još više ukopaju na svojim pozicijama.

Džon Bolton, savetnikom za bezbednost američkog predsednika

Ne zna za uzmicanje: Džon Bolton

„U prošlosti su sankcije funkcionisale zato što su bile multilateralne i imale su diplomatsku bazu. U to vreme, kanali komunikacije prema Iranu bili su otvoreni, to sada nije slučaj“, podseća Kali Tomas, koja radi u američkom istraživačkom centru „Centar za novu američku bezbednost“.

Tramp kao diplomatski dobar policajac

Dakle, kakav je Trampov plan sankcija protiv Irana koje tokom njegovog mandata do sada nisu urodile plodom?

Vatanka smatra da američka vlada polaže nade u iransko stanovništvo, koje sve više pati od ekonomskih kazni. „Trampova administracija bi naviše volela kada bi se narod u Iranu zbog loših uslova života toliko razbesneo, da bi na kraju zahtevao promenu režima“, kaže Vatanka. „Ali ja mislim da je tako nešto gotovo nemoguće.“

Pošto promene režima u Islamskoj Republici u dogledno vreme neće biti, predsednik SAD mora da pokuša da drugim sredstvima ubedi Iran da pregovara. Na primer, u poređenju s njegovim savetnikom za bezbednost, jastrebom Džonom Boltonom, ili državnim sekretarom Majkom Pompeom, predsednik Trump bi mogao da deluje kao alternativa – kao senzibilniji sagovornik.

„Mogao bi da igra igru dobar i loš policajac“, kaže Vatanka. „Samo treba da pokaže ka Boltonu ili Pompeu i kaže: Mislite da sam ja loš? A vidite njih dvojicu.“

Čak i ekspertkinja za Bliski istok Kali Tomas kaže da bi Bolton bio spremniji na vojni sukob, ali da na kraju odlučuje predsednik Trump. „On mora da pokaže Iranu da je vlada u celini zainteresovana za diplomatsko rešenje. U suprotnom se Iran neće tako brzo vratiti za pregovarački sto.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM