Rat protiv jednog načina života | Evropa | DW | 26.04.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Rat protiv jednog načina života

„Agresija je pokazala 'talenat' da se pretvori u građanski rat“, kaže sarajevski profesor Nerzuk Ćurak povodom rasprave koju je jedna izjava ruske političarke izazvala u Sarajevu i šire. Šta je bio rat u Jugoslaviji?

Valentina Matvijenko, predsednica Saveta federacije Gornjeg doma parlamenta Rusije, je prilikom posete Sarajevu spomenula „građanski rat“. Za uši mnogih Bošnjaka to je nepristojno izvrtanje činjenica, pošto smatraju da je od 1992. do 1995. na BiH izvršena agresija. A za uši mnogih Srba izraz „građanski rat“ jeste samo potvrda njihovog već poodavno učvršćenog stava. 

Međutim, ovakva polarizacije ide na štetu svih ljudi koji svoju etničku pripadnost ne shvataju kao primarnu odrednicu, upozorava Nerzuk Ćurak, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu: „Dok god postoje ljudi na svim stranama u BiH koji misle drugačije od dominirajućih ideologija i narativa nisam sklon ovim bipolarnim formacijama Srbi-Bošnjaci, Bošnjaci-Hrvati itd. Naprosto, voleo bih da postepeno izađemo iz kolektivističkog diskursa.“

 - pročitajte još: Sarajevo - marginalizacija prošlosti

Ugao posmatranja koji zastupa profesor Ćurak sigurno jeste manjinski u odnosu na vladajuće ideologije u kojima je pripadnost kolektivu prva, a često i jedina odrednica pojedinaca. To po profesuru Ćurku ne znači da ne postoji značajan deo građana BiH koji nisu saglasni sa nametnutim obrascima.

„Debata o agresiji i građanskom ratu je u BiH faktički prisutna sve od rata pa do danas i to na jedan ostrašćen način, pa su naučni kriterijumi potpuno pometeni od strane političkih ideologija. Mnogi ljudi se zapravo čuvaju da daju relevantan iskaz o onome što se doista zbivalo“, kaže on za DW.

I građanski i agresija

Tako je predstavnica ruskog Parlamenta zatekla pripremljen teren za obnavljanje uzajamno potirućih stavova. No, diskurs koji se do beskonačnosti ponavlja kao mantra nije plodotvoran. Nerzuk Ćurak, inače autor zapaženih knjiga koje pokušavaju promišljati mogućnost Bosne i Hercegovine kao zajednice slobodnih građana, nudi formulaciju koja je, kako kaže, inkluzivna: „Smatram da je najbolja formulacija koja potpuno pokriva ono što se dešavalo – rat protiv BiH. Mislim da je to sintagma koja subsumira sve različite nominacije rata.“

 - pročitajte još: Kako je Bundesver pošao u rat 1999

Ćurak dodaje da ova formulacija uključuje i agresiju koja je po njemu neosporno utvrđena u procesima pred Haškim sudom ali je spomenuta i u jednoj rezoluciji Ujedinjenih nacija. „Nema sumnje da je pored toga u Bosni i Hercegovini bio i građanski rat. Agresija je pokazala talenat da se pretvori u građanski rat. Pored neospornog spoljnog momenta imali smo i oružana sučeljavanja ljudi koji su bili dojučerašnje komšije i prijatelji.“

Ova teza podseća na smelu formulaciju koju je u razgovoru za DW pre više od jedne decenije upotrebio bivši zastupnik u Saboru i ugledni splitski intelektualac doktor Nikola Visković kada je rekao da se u Hrvatskoj zbio „građanski rat sa elementima agresije“.

On je svoju tezu koja je i tada bila u oštroj suprotnosti sa dominantnim državnim narativom o isključivoj srpskoj agresiji potkrepio primerima brojnih sukoba grupa s početka rata koje su u biti bile formacije naoružanih civila. A oni su, za razliku od većine racionalnih profesionalnih vojnika, često izuzetno brutalni.

U Bosni i Hercegovini je rat bio još kompleksniji nego u Hrvatskoj. 

Borba ideologija

„Moje insistiranje na ovoj formulaciji 'Rat protiv Bosne i Hercegovine' je najviše iz jedne kulturološke potrebe da naglasim nešto što se, rekao bih, najviše zaboravlja, naime, da je vođen rat do ukidanja jednog načina života – sa namerom da se jedan način života otpremi u istoriju te da krajnje etnički oblici života zagospodare Bosnom i Hercegovinom. To je u velikoj meri i uspelo. Zato mislim da ova formulacija 'Rat protiv Bosne i Hercegovine' u objektivnoj ravni miri ideologijske suprotnosti 'agresija' ili 'građanski rat', jer zaista smo imali sve.“

 - pročitajte još: Vojni penzioneri čekaju Godoa

Nerzuk Ćurak smatra da akteri takvog rata protiv BiH nisu bili samo predatori zagrebačkog i beogradskog režima već i oni unutarbosanski akteri koji su pristavši na samu ideju etničke teritorijalizacije time takođe vodili neku vrstu rata protiv BiH.

Kako god ga vrednovali ili imenovali, rat protiv Bosne i Hercegovine, agresija i/ili građanski rat je odneo ukupno do 105.000 života. Najviše su stradali Bošnjaci, ali je ubijen i značajan broj Srba i Hrvata. U podeljenom društvu kolektivni narativi o ratu su fiksirani isključivo na sopstvenu ratnu traumu, iz koje se onda više od četvrt veka politički jednostrano generiše priča sa jakim nacionalnim nabojem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM