Rat oko cene nafte: Saudijska Arabija protiv SAD | Politika | DW | 26.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rat oko cene nafte: Saudijska Arabija protiv SAD

Procvat frakinga, dobijanja nafte iz škriljaca, promenio je odnos snaga na svetskom tržištu energenata. Saudijska Arabija sada Americi objavljuje rat – niskim cenama nafte.

Na tržištu nafte u toku je nemilosrdna borba za prevlast. Zahvaljujući revoluciji u načinu vađenja nafte i gasa iz škriljaca, tzv. frakingu, Sjedinjene Američke Države su na najboljem putu da potisnu Saudijsku Arabiju na drugo mesto spiska najvećih proizvođača i izvoznika nafte. Sada, međutim, Saudijska Arabija prelazi u kontraofanzivu namećući niske cene nafte – cene koje su niže od proizvodnih cena američkih firmi koje se bave frakingom. Trenutni rezultat na tržištu je sledeći: ponuda je mnogo veća od potražnje, a cena nafte pada – od leta je zabeleženo smanjenje cene barela za otprilike četvrtinu.

Barel (159 litara) sirove nafte tipa WTI je prošle sedmice na svetskom tržištu koštao manje od 75 američkih dolara, što znači da je bio jeftin kao pre četiri godine. Za potrošače je takav razvoj situacije na tržištu povoljan, ali za mnoge zemlje proizvođače nafte on ima vrlo negativne posledice.

Symbolbild Fracking Anlage

Fraking je u SAD vrlo raširen oblik proizvodnje nafte

SAD kao „bojno polje“

„Sjedinjene Američke Države doživljavaju se kao novo bojno polje“, kaže ekspertkinja Amrita Sen iz analitičke firme Energy Aspects. Fraking, dakle metoda crpljenja nafte i gasa iz škriljaca, pri kojoj se u stene duboko ispod površine zemlje utiskuju posebne hemikalije kako bi na površinu dospeli željeni energenti, zaslužan je za veliki polet američke industrije. Proizvodnja sirove nafte u SAD je, prema navodima američke službe za energiju (Energy Information Administration – EIA), zahvaljujući toj metodi, po prvi put nakon 1970-ih godina iznosila više od devet miliona barela dnevno.

„SAD imaju ogromne količine sirove nafte i drugih fosilnih goriva“, kaže Edvard Mors, rukovodilac sektora za analizu fosilnih goriva u velikoj američkoj banci Citigroup. U skladu s tim, Amerika preplavljuje svet jeftinom naftom. To dovodi do smanjenja zarade, posebno u zemljama proizvođačima i izvoznicama nafte koje su donedavno dominirale svetskim tržištem, poput recimo Saudijske Arabije, najvećeg proizvođača nafte unutar kartela OPEC. Do sada su Saudijci na takav razvoj događaja odgovarali protivmerama, npr. smanjenjem sopstvene proizvodnje, pokušavajući da na taj način koliko-toliko zadrže nivo cene po barelu. Ali početkom novembra promenili su taktiku. Sada oni kupcima američke nafte čak nude i poseban popust ukoliko kupe naftu od njih.

Isprobati dokle se može

Iza te taktike krije se jasna namera: posmatrači i poznavaoci situacije na svetskom tržištu nafte smatraju da Saudijska Arabija želi da isproba dokle je američka naftna industrija spremna da ide. Fraking je relativno skup način proizvodnje nafte i ukoliko cena na svetskom tržištu suviše padne, proizvodnja se više neće isplatiti – a to će onda kao posledicu imati i pad zamaha američke ekonomije. No mišljenja o tome gde se ta „granica bola“ nalazi, veoma se razlikuju. Tako, recimo, analitičarka Sen smatra da su „tržištima potrebne dugoročne investicije i za njih cena od 90 dolara za barel predstavlja donju granicu“.

S druge strane, EIA naglašava da su troškovi proizvodnje nafte metodom frakinga znatno opali i da neproduktivni proizvođači pokrivaju samo manji deo tržišta. „Čak i kada bi cena po barelu pala ispod 75 dolara, ekonomski rast bi i sledeće godine ostao na istom nivou kao i sada“, tvrdi stručnjak Mors.

Rat cenama kao oblik podsticanja konjunkture

Osim toga, za sada je nejasno i to da li je Saudijska Arabija trenutno u stanju da svoju strategiju borbe niskim cenama nametne drugim zemljama članicama OPEC. Nekima od njih je već sada zbog niskih cena nafte na svetskom tržištu, voda došla do vrata. Zbog toga se s velikim nestrpljenjem i napetošću očekuje novi sastanak kartela koji je zakazan za četvrtak 27. novembar u Beču. Posmatrači smatraju da će to biti burna sednica na kojoj će doći do ozbiljnog sukoba različitih interesa.

S druge strane, za široke slojeve potrošača, taj rat cenama je prava blagodet. EIA polazi od toga da će cena benzina u SAD sledeće godine biti niska kao pre četiri godine, a po procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) smanjenje cene nafte za deset odsto donosi porast svetske ekonomije za 0,2 procenta. Što je jeftinija sirova nafta, to se više smanjuju troškovi proizvodnje brojnih preduzeća širom sveta, a potrošačima ostaje više novca jer se smanjuju troškovi za benzin i grejanje. Zbog toga bi lako moglo da se pokaže da ovaj rat cenama nafte na svetsku ekonomiju deluje kao veliki paket mera za podsticanje konjunkture.

Reklama