Rasizam u ritmu sambe | Politika | DW | 12.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Brazil

Rasizam u ritmu sambe

Gotovo polovina svih Brazilaca ima afričke korene. Dugo je postojao mit da u toj zemlji nema rasizma. Ali na vodećim pozicijama i u bogatim gradskim četvrtima tamnopute Brazilce tražite uzalud...

„Pardo“ (smeđe), „moreno“ (braon), „café com leite“ (boja bele kafe) ili „mulato“ (mulat) što se u smatra rasističkim – sve su to oznake koje se odnose na boju kože i etničke grupe u Brazilu. To pokazuju koliko su one pomešane u toj zemlji.

Najpre su tamo bili autohtoni narodi. Zatim su došli portugalski kolonijalisti, kao i drugi Evropljani i Azijati. U periodu od preko 350 godina su stigli milioni afričkih robova, tako da danas oko 51 odsto stanovnika Brazila sebe opisuje kao crne ili „pardo“, odnosno mešance.

I mnoga kulturna ostvarenja najveće južnoameričke zemlje potiču od afričkih robova, poput sambe, borilačkog plesa kapoere ili religije kandoble.

Teret kolonijalne ere

Zbog svega toga moglo bi da se pomisli da je Brazil harmonični melting pot, multikulturno društvo u kojem se razlike obogaćuju međusobno. Posebno jer nakon ukidanja ropstva u Brazilu nije bilo rasnih podela kao u SAD ili Južnoafričkoj Republici. I sami Brazilci su sebe dugo vremena videli kao društvo bez problema sa rasizmom, neki to čine i danas.

Klaudius Armbruster, bivši šef Portugalsko-brazilskog instituta na Univerzitetu u Kelnu, objašnjava: „Po ukidanju ropstva 1888. godine, belačke elite su naravno morale da se suoče sa pitanjem kako se postaviti prema novim građanima afričkog porekla. Takozvana 'democracia racial' (rasna demokratija) bila je ideološki nacrt koji je omogućio da se integracija površinski nagovesti, ali ne i da se zaista ekonomski i socijalno sprovede.“

Osnovna ideja te rasne demokratije, čiji je glavni zagovornik bio sociolog Žilberto Frejre, bila je da je mešanje ljudi portugalskog porekla sa (bivšim) robovima – pozitivno. Ali iza ideje „da se afrički element kroz taj proces takoreći opere“ krije se rasistička zamisao, smatra Armbruster.

Žair Bolsonaro, predsednik Brazila, često daje rasističke izjave

Žair Bolsonaro, predsednik Brazila, često daje rasističke izjave

Frejreovo prizivanje tolerantne, šarene nacije, naučnici danas kritikuju i zbog toga što su žene crnkinje često bile žrtve seksualnog nasilja od strane belaca. Takva ideja dugo je bila prepreka na putu suočavanja sa diskriminacijom crnaca.

Siromaštvo ima boju kože

Robovi koji su potpuno bez sredstava bili pušteni na slobodu nisu dobili nikakvu podršku države. Ta nepravda sve do danas ostavlja tragove u brazilskom društvu. Prema podacima nacionalnog Zavoda za statistiku, tri četvrtine od deset odsto najsiromašnijeg dela stanovništva čine – Afrobrazilci.

Crnci imaju slabije plaćene poslove i kraći životni vek. Prema Džini-koeficijentu, koji pokazuje koliko je nejednako raspoređena imovina, Brazil je među zemljama sa najvećim razlikama između siromašnih i bogatih. A siromašan i bogat u ovoj južnoameričkoj zemlji gotovo znači isto što i crnac i belac.

Prema mišljenju afrobrazilske filozofkinje i aktivistkinje Đamile Ribeiro, u Brazilu i nakon ukidanja ropstva postoji institucionalizovani rasizam: „Na svaka 23 minuta u zemlji se beleži ubistvo jednog mladića crne boje kože. Zatvori su puni crnaca.“

I u obrazovnom sistemu su Afrobrazilci u lošijem položaju, zato što su brazilske državne škole očajne. Oni koji sebi ne mogu da priušte privatnu školu teško mogu da polože prijemni ispit za upis na fakultet.

Mislili da je čistačica

Koliko je rasizam rasprostranjen u svakodnevnom životu, Ribeiro je i sama osetila: „Poput mnogih crnaca koji se pojave na mestima moći, poput univerziteta, za mene su mislili da sam čistačica. U jednom luksuznom hotelu su mislili da sam prostitutka. Ne želim da dovodim u pitanje dostojanstvo tih zanimanja, ali to nešto govori, kada vas kao crnkinju isključivo dovode u vezu sa tim.“

U tom pravcu ide i stereotip o seksualno atraktivnim Afrobrazilkama koje plešu sambu, dodaje Ribeiro koja je, između ostalog, i autorka knjige „Ko se boji crnog feminizma?“

Đamila Ribeiro - neki misle da je čistačica jer je crna

Đamila Ribeiro - neki misle da je čistačica jer je crna

Malo ili gotovo nikakvog mesta za crnce nije bilo ni u popularnim i uticajnim telenovelama. „Ima recimo jedna koja je snimana u Baiji, dakle u saveznoj državi u kojoj crnci čine više od 90 odsto stanovništva, ali svi glumci su bili belci.“

I stručnjak za Brazil, Armbruster, na to gleda kritički: „Dugo vremena Afrobrazilaci su glumili isključivo poslugu.“ Ali tokom poslednjih deset godina to se promenilo i crnci su sada bolje zastupljeni u telenovelama ili u vestima.

Slaba pomoć od Bolsonarove vlade

Borbu protiv diskriminacije crnaca i autohtonih naroda nikako ne olakšava ni to što je od početka godine predsednik Brazila Žair Bolsonaro, poznat po homofobnim, seksističkim i rasističkim izjavama.

Jedna od omiljenih Bolsonarovih tema je bezbednost. Mlade crnce optužuje da su notorni kriminalci kojima je moguće suprotstaviti se samo uz više oružja i policijskog nasilja. U njegovom kabinetu takođe nema Afrobrazilaca.

I novi šef jedne javne institucije koja promoviše afrobrazilsku kulturu, kojeg je postavila vlada, negira da u zemlji ima rasizma. On smatra i da bi trebalo ukinuti brazilski „Dan crnačke svesti“.

Đamila Ribeiro međutim smatra da je važno naglasiti i pozitivne promene proteklih godina: „Velika pobeda bilo je uvođenje kvota za crnce i autohtone narode na univerzitetima i u javnom sektoru. Uostalom tema rasizma je danas u javnoj raspravi prisutnija nego ikada ranije.“

Tome je doprinela i komunikacija na društvenim mrežama, gde Afrobrazilci nazavisno od mejnstrim medija mogu da iznesu svoje mišljenje.

Ribeiro je optimistična, s obzirom da postoji pokret otpora koji se „svakog dana bori za neku od promena u našoj zemlji“.

Klaudius Armbruster smatra da je obrazovanje od ključnog značaja za velike promene: „Ukoliko bi morale da postoje jednake šanse za sve ljude, državne škole bi morale da budu bolje opremljene. Jer tu se postavljaju temelji za budućnost, kao i temelji za više ili manje podeljeno društvo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM