Rasizam pod maskom zaštite životinja

Na Fejsbuku je pokrenuta akcija #Halalchallenge. Taj „izazov“ se naslanja na akciju „Ice Bucket Challenge“ koja je u leto 2014. brojne ljude širom sveta podstakla da se poliju kantom hladne vode, pune leda. Akcija je trebalo da upozori na bolest nervnog sistema, amiotrofičnu lateralnu sklerozu.

Pokretači akcije „Halalchallenge“ ne žele da upozore na neku neizlečivu bolest, već se navodno brinu za svinje. Oni pozivaju korisnike društvenih mreža da svinjetinu stave na police u prodavnicama na kojima se prodaje halal-hrana (hrana koja odgovara islamskim propisima), da to snime, video-snimak postave na društvene mreže, i podstaknu svoje „prijatelje“ da urade isto.

Poznato je da muslimani koji se pridržavaju verskih propisa ne jedu svinjetinu, a meso drugih životinja je „halal“, dakle može se konzumirati, ako se prilikom klanja životinja poštuju određena pravila. Iz životinje, recimo, mora prilikom klanja da iscuri sva krv i životinja ne sme da se ošamuti. U Nemačkoj je, međutim, propisano da svaka životinja prilikom klanja mora da se ošamuti.

Vrlo je verovatno da pokretačima i učesnicima akcije nije stalo do zaštite životinja, već ciljano provociraju muslimane. Mnogi koji podržavaju tu akciju do sada nisu bili aktivni u zaštiti životinja, već više u propagiranju desničarskih ideja. Fejsbuk-stranica „Blog Dittmer“ podržala je akciju samo par minuta nakon njenog pokretanja. Za tu stranicu, između ostalih, piše i Melani Ditmer, koja je pokrenula i anti-islamski pokret u Bonu „Bogida“, a poznata je po svojim rasističkim i antisemitskim izjavama. Akciju je podržao i Dominik Rezeler, govornik na skupovima Pegide i suosnivač grupe „Huligani protiv salafista“ (HoGeSa).

Sukob kultura u supermarketu

U međuvremenu su neki korisnici društvenih mreža i postavili svoje video-snimke. Na Tviteru je ta akcija jedno kratko vreme bila među najkorišćenijim pojmovima, pri čemu je ipak bilo uočljivo da su taj pojam koristili i oni koji su nastojali da tu akciju raskrinkaju kao rasističku. Fejsbuk-stranica u međuvremenu ima više od 6.000 sledbenika. Iako je to još uvek manjina u svetu društvenih mreža u Nemačkoj, akcija ipak pokazuje određeni potencijal zaoštravanja sukoba, koji se sada odvija u prodavnicama koje nude halal-hranu.

To su proteklih meseci iskusili lanci prodavnica u Nemačkoj poput Revea, Edeke i drugih, na čijim stranicama na društvenim mrežama su brojni korisnici izražavali svoje negodovanje. Trgovački lanci su na to uglavnom reagovali defenzivno. Edeka je, recimo, na neke komentare korisnika odgovorila da samo retke trgovine imaju meso koje je proizvedeno prema islamskim propisima i da, osim toga, nijedan proizvod ne potiče od životinja koje su zaklane bez ošamućivanja.

Desničarsko huškanje

U Austriji su supermarketi Špara potpuno kapitulirali pred kritičarima na društvenim mrežama. Nakon što je jedna filijala u Beču uvela halal-meso u svoju ponudu, kupci su joj prebacili da pomaže mučenje životinja. Često se u komentarima nazirala i netolerancija prema muslimanima. Nakon toga je taj trgovački lanac na svojoj Fejsbuk-stranici objavio: „Zbog (neutemeljenih!) prebacivanja i previše usijane diskusije na Fejsbuku, Špar obustavlja svoj bečki test prodaje halal-mesa.“ Rečeno je takođe da se trgovački lanac uvek držao austrijskih smernica koje predviđaju ošamućivanje životinja. Nakon toga su usledile kritike s druge strane koje su Šparu prebacivale da je popustio pod pritiskom neprijatelja stranaca.

Danas gotovo i da nema supermarketa bez bogate ponude veganske hrane, hrane bez laktoze ili glutena, ali je zato vrlo retka ponuda halal hranu. A to bi se verovatno ekonomski isplatilo. U Nemačkoj živi više od četiri miliona muslimana koji na hranu godišnje troše oko pet milijarda evra.

Oznaka „halal“, osim toga, znači više od pravila prilikom klanja životinja. Hamza Verdeman iz Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj nedavno je za Zidojče cajtung izjavio: „Onaj ko se hrani halal, trebalo bi da samo jednom nedeljno jede meso i trebalo bi da zna u kakvim uslovima je pripremljeno njegovo jelo.“ Jer, etičko, versko tumačenje pojma „halal“ mnogo je šire nego što je opšte poznato. Za razliku od hrane koja je haram (zabranjena), halal označava dobru, dozvoljenu hranu – a dobro znači i da se životinje ne uzgajaju previše stisnute na malom prostoru, dobro znači i fer plate, zdrave životinje i poštovanje stvorenja.