Rashodovanim oružjem u nove misije | Izbor iz štampe | DW | 06.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Rashodovanim oružjem u nove misije

Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen nije želela da komentariše izveštaj o lošem stanju oružja i opreme Bundesvera. Umesto toga, iznela je nove planove za angažovanje vojske u inostranstvu.

Predstavnici poslaničkih klubova Bundestaga su u petak (3.10) zatražili od ministarke odbrane Ursule fon der Lajen da ih upozna sa detaljima studije o lošem stanju vojne opreme koje je tokom tri meseca analizirala savetnička firma KPMG. Ali, ona je samo ukazala da treba sačekati objavljivanje zvanične verzije izveštaja (6.10). No, poslanici nisu morali da čekaju dva dana – već u subotu je u novinama mogao da se pročita njegov sažetak. Za razliku od uzdržanosti sa kojom je prišla ovoj temi, ministarka je iznenadila poslanike otvorenošću sa kojom je potom iznela novosti na spoljnopolitičkom planu. Ona je rekla da se upravo pripremaju dve nove misije nemačke vojske u inostranstvu. Jedna od njih će biti angažovanje nemačkih bespilotnih letilica u istočnoj Ukrajini – tamo bi one trebalo da nadgledaju obustavu vatre. Druga misija bi predstavljala proširenje obuke kurdskih boraca i pripadnika vladinih snaga u Iraku – rukovodećim štabovima bi se pridružili nemački oficiri.

Ursula fon der Lajen nije htela da kaže poslanicima koliko vojnika će biti poslato u istočnu Ukrajinu, ali je to ionako preneo tabloid Bild: reč je o 200 vojnika – 150 njih će opsluživati bespilotne letilice, a 50 će štititi misiju. Ovaj list je izneo zaključak da je reč o borbenoj misiji – a za tako nešto je potrebna saglasnost parlamenta. Međutim, kada su se novinari obratili Ministarstvu spoljnih poslova, dobili su odgovor da „ništa nije odlučeno“ i da je pre donošenja odluke „potrebno razjasniti teška pravna i politička pitanja – sa Francuskom, Ukrajinom, Rusijom i OEBS-om.“ Drugim rečima, ministarka odbrane je požurila sa svojim najavama bez usaglašavanja sa resorom spoljnih poslova. Štutgarter cajtung je o tome napisao da „Ursula fon der Lajen mnogo rizikuje svojim pokušajem da postane lider na spoljnopolitičkom planu. Jer, ako nešto pođe kako ne treba i vojnici budu ugroženi zbog loše opreme, ona će, ako je potera baksuz, svojom funkcijom morati da plati tako agilno nastupanje. I ako se to desi, ona će još dobro proći, za razliku od vojnika koji to mogu da plate čak i svojim životom“.

List Noje Vestfeliše (Bilefeld) konstatuje da Ursula fon der Lajen jeste ministarka odbrane, ali i – majka sedmoro dece, što, kako piše ovaj list, znači da ona dobro zna kako izgledaju mnoge želje koje ne mogu da se ispune. „Jedva je prošlo nedelju dana otkako je morala da (sebi u bradu) prizna da je Bundesver suviše loše opremljen da bi mogao da ispuni svoje obaveze prema saveznicima u NATO. To nije sprečilo SAD da od Nemačke zatraže veću pomoć u borbi protiv IS. Iz američke perspektive, to je sasvim u redu – Vašington je suviše često morao da se oslanja samo na pomoć Britanaca. Iz ministarkine perspektive, to je kao da je ona objasnila deci da nema novca, a deca odgovorila željom da im se kupe nove igračke. Ursula fon der Lajen je samo delimično odgovorna za tu situaciju – ali ona je ta koja će morati da je menja.“

Algemajne cajtung (Majnc) smatra da u čitavoj polemici lako dolazi do zamene teza: „Kaže se da je Bundesver u očajnom stanju. Ali to je pogrešno, jer nisu vojnikinje i vojnici ti koji su u očajnom stanju. Riba od glave smrdi. Trenutno problematično stanje je proisteklo iz više komponenti. Jedna armija je neverovatno kompleksna struktura kojom je teško upravljati. Za to je potrebno biti briljantan, kako na planu menadžmenta, tako i u političkom rukovođenju. A to nije uvek bilo tako. Prethodnici Ursule fon der Lajen na funkciji, Tomas de Mezijer i Karl Teodor cu Gutenberg nisu imali jaku unutrašnju vezu sa svojim resorom. Osim toga, posle svetske ekonomske krize su podvili rep da se ne bi previše istakli na nepopularan način – traženjem novca. (…) Iako je jasno da Nemačka mora preuzeti veću odgovornost u inostranstvu, i građani i političari su masovno mentalno potisnuli aspekt spoljne bezbednosti – a to je vrlo opasno.“

Reklama