Rascep radikala događaj godine

Rezimirati političku godinu u Srbiji nije jednostavan posao. U Srbiji je naime tokom ove godine bilo beskrajno puno političkih obrta, političkih napetosti, i stranačkih previranja, kojima bi trebalo dodati isto tako burna događanja na spoljnopolitičkom planu. Brojnost događaja tako zbunjuje i najpažljivije posmatrače srpske politčke scene.

Ako bi se pravile procene šta je na prvi pogled obeležilo godinu za nama odgovor izgleda prilično jednostavan. Većina izdvaja diplomatsku pobedu Srbije u Ujedinjenim nacijama, koja je pitanje Kosova poslala pred Međunarodni sud pravde, hapšenje Radovana Karadžića i dolazak EUELEKS-a. Međutim, onima koji se nešto detaljnije bave analizom političkih dešavanja to je u drugom planu. Na konkretno pitanje ’šta je za vas politički događaj godine’ većina navodi rascep u Srpskoj radikalnoj stranci.

Rascep radikala najvažniji događaj?

Novinar nedeljnika „Vreme“ Vera Didanović tako za Dojče vele kaže da događaji oko Kosova i EULEKS-a, kao i hapšenje Karadžića, jesu izazvali dosta pažnje, ali da je po posledicama najznačajniji rascep Srpske radikalne stranke:

„Tako da mi se čini da je ta neka promena koja se dešava na unutrašnjopolitičkoj sceni, ta pojava mogućnosti saradnje tih nekih ranije zaraćenih polova, ta mogućnost da idemo, malo dugoročnije gledano, ka nekom dvopartijskom sistemu, u kome će ove male stranke sve više gubiti na značaju, i sve više gubiti šansu da se na izborima domognu mesta u parlamentu, čini mi se da je to zapravo neki događaj koji je obeležio 2008-u godinu“.

Nakon rascepa, nacionalni konsenzus

Vlasnik diplomatskog biltena VIP Bratislav Grubačić takođe navodi rascep radikala kao jedan od najvažnijih političkih momenata. To će po njegovim rečima dovesti do pacifikovanja političke scene, što može dovesti i do nekakvog nacionalnog konsenzusa oko najvažnijih pitanja. On međutim posebno ističe napore srpske diplomatije da mirnim putem odgovori na kosovske izazove:

„Prvo, zato što je EULEKS raspoređen na celoj teritoriji Kosova, čime su izbegnuta dalja nerazumevanja Srbije, EU i SAD. Sa druge strane je nađen način od strane srpske vlade da relativno časno, ako ne potpuno izađe iz te kosovske krize, ono da se bar ona odloži kroz čekanje odluke Međunarodnog suda pravde. I sa treće strane da se održi ono što se zove dvostruki kolosek u odnosima sa EU. Dakle, Kosovo je jedan problem a približavanje EU drugi problem“.

Ojačala vlast Boris Tadića

Za pojedine analitičare godinu je obeležilo jačanje vlasti i političke pozicije predsednika Srbije Borisa Tadića. Politički analitičar Miroslav Mikuljanc tako za Dojče vele kaže da se u okviru toga mogu smestiti sva ostala politička dešavanja:

„Samim tim, mi sada na kraju ove godine imamo prilično iznenađujuću činjenicu da je Boris Tadić čelna figura u svakom pogledu, sa najvećom popularnošću u zemlji, da je njegova stranka ubedljivo najpopularnija stranka, i da uprkos svim lošim stvarima koje su se desile ove godine, u samoj državi, u samoj Srbiji, za njega je ovo bila izuzetno dobra godina“.

U narednoj godini se očekuje da će uticaj ekonomske krize na Srbiju određivati dinamiku dešavanja na političkoj sceni. Tu će na ispitu biti i sada neprikosnovena pozicija Borisa Tadića, ali i stabilnost vladajuće koalicije.