Rampa fudbalskim „gubitašima“

Mančester junajted, čiji je vlasnik porodica Glejzer, objavio je da su dugovi ove godine narasli na 820 miliona evra. Najavljeno je uzimanje kredita, a navijači su na utakmica kao i prethodnih sezona, kada god je objavljivano da je dug narastao, transparentima stavljali do znanja da porodica Glezjer nije više dobrodošla.

Inače, američki milioner Malkom Glejzer je 2005. za 916 miliona evra kupio klub, ali je većinu novca obezbedio iz pozajmica od investicionih i hedž fondova.

I najskuplji i najzaduženiji

Mančetser junajted je na „Forbsovoj“ listi ujedno i najskuplji fudbalski klub u svetu čija je vrednost procenjena na više od 1,8 milijardi dolara. Slede Real Madrid sa 1,3 milijarde, Arsenal (1,18 milijardi), Barselona (jedna milijarda), Bajern sa 990 miliona evra…

Sve češći su glasovi u Velikoj Britaniji da treba da se ugledaju na nemački sistem. Stroga pravila i kontrole finansijskog poslovanja dovele su do toga da nemački fudbalski klubovi imaju znatno manje dugove od engleskih. Bajern i nema gubitke. Najveći „gubitaš“ je Šalke. On ima dugove od oko 150 miliona evra po čemu je osmi u Evropi. Ipak, Šalke je na Forbsovoj listi 11, iza Intera, i njegova vrednost je procenjena na 380 miliona dolara. Glavni deo duga stvoren je izgradnjom novog stadiona, vrednog 100 miliona evra, čiji je glavni sponzor „Gazprom“.

Stroga pravila i kontrole u Nemačkoj

Jedna od razlika je i što bogataši poput Glejzera mogu da kupe klub u Engleskoj, a Portsmut može da promeni četiri vlasnika u toku sezone, što je u Nemačkoj nemoguće.

Engleski klubovi su, doduše, bili znatno uspešniji u poslednjih deset godina u evropskim kupovima. Ali Nemci podsećaju na staru izreku: Ko se zadnji smeje…

Zlatni „zlatni glas“

Sve do kasnih devedesetih vlasnici klubova u Nemačkoj bili su članovi – navijači koji su plaćali članarinu. Uvidelo se tada da neće moći daleko da doguraju u konkurenciji sa „evropskim finansijskim zverima“ iz Engleske, Italije i Španije. Tako su napravljene kompanije sa ograničenjima koje su bile privlačne za privatne investitore. Ipak, prema pravilima Bundeslige samo 50 odsto akcija može da pripada privatnom investitoru, ali preostalih 50 odsto i „zlatni glas“ i dalje pripadaju članovima kluba tako da oni imaju pravo upravljanja.

Klubovi, takođe moraju redovno da podnose izveštaje o svojim budžetima i budućim, očekivanim troškovima kako bi time dokazali da su finansijski stabilni i da bi mogli da se takmiče u ligi. Takav model je, izgleda, trenutno najbolji na Starom kontinentu.

Od 2014. „gubitaši“ lete iz Lige šampiona

Za razliku od Šalkea, koji je jedini nemački klub među deset najzaduženijih u Evropi, čak pet klubova iz Engleske je u „top deset“.

Posle reizbora na mesto predsednika Evropske fudbalske unije Mišel Platini je između ostalog ponovio upozorenje da će svi klubovi koji troše više nego što zarađuju od 2014. biti izbačeni iz Lige šampiona: „Poslaću svim klubovima pismo upozorenja da ćemo strogo poštovati pravilnik Uefe. Svi su se složili kada smo usvajali pravilnik, sada nema povratka. Evropska klupska fudbalska takmičenja su uzdignuta na veličanstven nivo, ali način poslovanja klubova jednostavno vodi u provaliju.“

Autor: Vladimir Petković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković