Radioaktivna zaostavština rata na Kosovu

Pokojni američki diplomata Ričard Holbruk je put između Kijeva i Kline na Kosovu jednom nazvao najopasnijom saobraćajnicom na svetu. To je bilo krajem 90-ih godina prošlog veka, kada su se upravo tu vodile žestoke borbe između kosovskih i srpskih snaga. Tada su se 1999. avioni NATO saveza uključili u borbu protiv Miloševićevih vojnih snaga. Ishod borbe je poznat.

Gradnja na kontaminiranom terenu?

Međutim, bombe NATO vazdušnih snaga namenjeno borbi protiv oklopnih vozila nije pogađalo samo tenkove srpske vojske, nego je i čitava okolina bila gotovo sravnjena sa zemljom. U borbi protiv tenkova avioni NATO-a su upotrebljavali i uranom obogaćeno oružje. I upravo se oko ostavština ovih borbi i dalje raspravlja u Klini.

Mnoge zgrade ovde, pa tako i nova policijska stanica, izgrađene su mnogo godina nakon borbi. Policajci ovde ne žele da im se u članku navode imena. Oni samo kažu da se gradilo, a da pre toga zemljište nije bilo očišćeno. Godine 2001. su ovde bili italijanski vojnici koji su doduše tvrdili da nema povišene radijacije. Ali strah od radijacije je prisutan. Mada ima i onih koji tvrde da je čitavo područje „temeljno očišćeno“.

Nepoznate posledice

Još je 2001. Bernard Kušner, tadašnji visoki predstavnik Ujedinjenih nacija za Kosovu, boravio u ovom mestu zbog informacija da je jedan broj mirovnih vojnika obolio od leukemije. Ali i tada je zaključeno da nema opasnosti. NATO je, prema sopstvenim navodima, tokom sukoba ispalio oko 30.000 bombi obogaćenih uranom, koje se koriste u vojnim sukobima širom sveta. Pri tome nije presudna radioaktivnost oružja, nego njegova velika probojna sila zahvaljujući velikoj gustoći obogaćenog urana. Iako je NATO izvršio kontrole na terenu neposredno posle borbi i zaključio da nema opasnosti od radioaktivnog materijala, zabrinjava činjenica da nisu obavljena i dugoročna istraživanja. Isto tako nije ni ispitan uticaj urana na pijaću vodu u okolini.

Inertne vlasti

Neki, poput Nazmija Zogaja koji je na Kosovo iz Nemačke došao kako bi se borio protiv srpskih snaga, kažu da ima mnogo obolelih od leukemije u regionu. On misli da je reč o kombinaciji faktora poput stresa uzrokovanog ratom, ali i zbog spornih bombi. Iz Kosovskog Zvoda za zaštitu zdravlja kažu da ne postoje pouzdane studije, koje bi potvrdile ili opovrgle tvrdnje o povećanoj radioaktivnosti i obolenjima od raka oko Kline.

Šikri Dumani iz Zavoda za zaštitu od radijacije u Obiliću smatra da je sada prekasno za istraživanje na terenu, jer se uran u poslednjih 13 godina u potpunosti raspao u prirodi. Dakle, uticaj na stanovništvo nije poznat, ali on smatra da je isti "minimalan". Dumani istovremeno smatra da nije prekasno za neka ispitivanja i dodaje da su vlasti "prilično inertne" po ovom pitanju.

Autori: Nejt Tabak / Nenad Krajcer
Odg. urednik: J. Leon