Račun za „bregzit“ 60 milijardi evra? | Evropa | DW | 28.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Velika Britanija

Račun za „bregzit“ 60 milijardi evra?

U sredu (29.3), britanska premijerka zvanično će proglasiti izlazak Velike Britanije iz EU, u skladu sa članom 50 Lisabonskog ugovora. To je istorijski dan: prvi put jedna zemlja najavljuje da napušta evropski klub.

Nakon zvanične najave početka „bregzita“, započinju pregovori između Velike Britanije i 27 zemalja-članica Evropske unije. Glavno pitanje pri tom glasi: koliko Britanci moraju da plate za razvod? Već sada se spominje suma od 60 milijardi evra koju Brisel želi da ispostavi kao račun Velikoj Britaniji.

Velika Britanija svake nedelje uplaćuje u Brisel 350 miliona funti. To navodno rasipanje novca, zagovornici „bregzita“ su, tokom kampanje za referendum o izlasku iz EU, svakodnevno kritikovali. To je podatak koji se zadržao, iako su se zagovornici EU žalili da ta svota ne uzima u obzir popust koji imaju Britancu, niti to koliko zemlja dobija iz briselskih blagajni.

Odluku glasača koji su podržali „bregzit“, premijerka Tereza Mej interpretira na sledeći način: „Verujem da su oni vrlo jasno pokazali da ne žele i dalje godinu za godinom da plaćaju enormnu svotu za Evropsku uniju.“"

I njena vlada, kao i Gornji dom Parlamenta, angažovali su pravnike da provere pravno stanje i – došli su do sledećeg zaključka: čim Velika Britanije istupi iz EU, ona više nije obavezna da plaća nijednu jedinu funtu Evropskoj uniji. Poslanika torijevaca Džejkob Ris-Moga: „Nemamo nikakve zakonske obaveze prema EU.“

Margaret Tačer kao uzor

„Bregzit“ će verovatno biti okončan do proleća 2019. godine. Ipak, tekući budžet EU obuhvata vremenski period do 2020. Godine. Za taj proračun glasala je i Velika Britanija, i tako se obavezala na isplatu novčanih sredstava – tako na to gleda Brisel. A onda tu su još britanski službenici koji rade na poslovima EU i čije penzije bi London takođe trebalo da pokrije. Žestoki zagovornik „bregzita“ Ris-Mog ipak kaže: „To su odlični preduslovi za početak pregovora.“

Velika Britanija je trenutno, nakon Nemačke, drugi najveći neto-platiša. Ukoliko London uplaćuje manje novca, onda – ili zemlje koje plaćaju moraju da plaćaju više, ili zemlje koje primaju novac, moraju da primaju manje. Evropska unija u celini ili zemlje-članice pojedinačno, mogle bi da tuže London ukoliko ne podmiri račun za izlazak iz Unije. Ipak, premijerka Mej može ka tome da ide opušteno u susret – ako je suditi po ekspertizi domaćih pravnika, kaže baronica Kišver Fokner, članica Gornjeg doma britanskog Parlamenta: „To je deo pregovora, ali to jača poziciju britanske vlade.“

Ipak, Britanci verovatno žele da i nakon izlaska iz Evropske unije profitiraju od nekih evropskih programa, poput onih na području nauke i istraživanja. I da sebi takođe, nakon planiranog izlaska iz unutrašnjeg tržišta, obezbede najbolji mogući pristup, kako je to izjavila ministarka unutrašnjih poslova Ember Rud: „Moramo da težimo najvećem mogućem pristupu zajedničkom, unutrašnjem tržištu. Ne znamo koliko to košta, ali upravo o tome bi trebalo pregovarati. Ministar spoljnih poslova Boris Džonson kao uzor navodi Margaret Tačer. Ona je 1984. godine iznudila popust za Britance od iznerviranih evropskih partnera: „Prisetimo se samita iz Fontenbloa 1984. godine, kada je Margaret Tačer zahtevala nazad svoj novac. Verujem da je upravo to ono što ćemo i mi dobiti.“

Verovatno će sukob oko novca biti tema tek na samitu Evropske unije krajem 2018. ili početkom 2019. godine – nakon celonoćne partije pokera.