Putinovi šahovski potezi | Politika | DW | 16.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Putinovi šahovski potezi

Ne samo da Putinovi šahovski potezi iznenađuju Zapad, već pružaju i osećaj da je izigran i nadmudren. Ruske snage se doduše delom povlače, ali zadržavaju kontrolu nad Sirijom i Asadom, smatra Kristijan F. Tripe.

Svaka velika sila neguje svoje rituale i isprobava se u insceniranju. Ruska varijanta „Mission accomplished“ (misija okončana) zato nije ništa spektakularno. Ruski predsednik je ministre odbrane i spoljnih poslova pozvao u svoj kabinet i u atmosferi najveće ležernosti najavio okončanje vazdušnih napada u Siriji, jer su, kako je rekao, vojni ciljevi najvećim delom ostvareni. Štura najava iz Moskve dočekana je u svetu kao osrednja senzacija.

Rusija je ušla u rat u Siriji kako bi se borila protiv islamističkih terorista. Ali to je bio samo deo istine – Rusija je imala i svoj skriveni skriveni plan. Od početka su ruski bombarderi suzbijali i one grupe koje je Zapad podržavao u njihovoj pobuni protiv Asada. Pošto se preko Sirije vodio i rat između velikih sila, Rusija je tako u Siriji potisnula SAD i njene saveznike.

Islamisti kamenog doba

Islamisti kamenog doba iz tzv. „Islamske države“ (IS) još nisu pobeđeni. Rusija tu mora i hoće još da deluje. Nakon što su SAD i Rusija nedeljama upućivale jedna drugoj optužbe da namerno ne čine mnogo ili da vuku pogrešne poteze u borbi protiv IS, čini se da sada po prvi put planiraju zajedničku akciju. Rusija će u svakom slučaju i nakon povlačenja dela jedinica, ostaviti dovoljno teškog naoružanja u Siriji kako bi mogla učestvovati u jednoj takvoj vojnoj kampanji.

Trippe Christian F. Kommentarbild App

Kristijan F. Tripe, DW

Šteta što za reč „povlačenje“ ne postoji deminutiv, ali se pri pažljivijem posmatranju upravo o tome radi. To je ultra-lajt verzija vojnog povlačenja. U Rusiju se vraćaju samo bombarderi, piloti i osoblje na zemlji. Sirija je za rusku industriju oružja bila džinovska pozornica. Tu su po prvi put korišćene neke nove leteće mašine – i to je koštalo mnogo novca. Budžet Rusije to mora da podnese, zemlja je iznurena dubokom ekonomskom krizom i sankcijama Zapada zbog agresivne politike Moskve prema Ukrajini.

Zato bi budžet za odbranu naredne godine mogao da bude smanjen za pet odsto. Ruski menadžer za naoružanje broj 1 računa sa smanjenjem porudžbina oružja od strane Ministarstva odbrane u Moskvi za čak 10 odsto. I to je realnost kada se ima u vidu Putinova iznenadna odluka da prekine sa napadima u Siriji. Rusija tako štedi mnogo novca, a strateški ništa ne gubi. Jer Rusija se u Siriji vojno pozicionirala i to na duge staze. Kremlj svakog momenta može ponovo vojno da napadne. U Siriji se nalaze luke ruske vojne mornarice, baze podignute sa mnogo napora i oni koji ih štite – sve to ostaje na terenu.

Rusija je očigledno odustala od Asada

Asadova vlada je preživela jer je ruska vojska pre šest mjeseci došla u pomoć njegovim trupama sateranim u tesnac. Sada je režim u Damasku politički potpuno pod kontrolom Rusa. Kruže glasine i o raskolu između Moskve i Damaska. Uz to se možda slaže i izjava portparola Kremlja da politička budućnost predsednika Asada nije tema savetovanja o povlačenju trupa. Drugim rečima: Kremlj više nije zainteresovan za Asada – nakon što je mesecima glumio zaštitnika tog – ah navodno „legitimno“ izabranog vladara-tiranina.

Ovakvim taktičko-političkim manevrima Rusija na pregovorima u Ženevi zadobija veoma važnu poziciju. To je politički i bilo tako planirano: intervencijom u Siriji ponovo postati globalni (su)igrač sa kojim se mora pregovarati na istom nivou. Trenutno skoro niko ne govori o situaciji u istočnoj Ukrajini, o ruskoj ulozi u tome i o tzv. procesu iz Minska. Aneksija Krima pre dve godine? To će biti tema za eksperte međunarodnog prava – kao kolateralna šteta ruske intervencije u Siriji.