Putinova „gasna imperija“ | NRS-Import | DW | 02.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Energetika

Putinova „gasna imperija“

Rusija ove zime pušta u pogon tri internacionalna gasovoda: „Sila Sibira“ je upravo otvoren, a Turski tok i Severni tok 2 slede do kraja godine. Gasna velesila nezaustavljivo širi svoj uticaj u Evropi i Aziji.

Vladimir Putin i Si Đinping na otvaranju Sile Sibira

Vladimir Putin i Si Đinping na otvaranju "Sile Sibira"

Ovoga ponedeljka (2.12.) ruski predsednik Vladimir Putin je u svom elementu: zajedno s kineskim kolegom Sijem Đinpingom pušta u pogon najveći gasovod izgrađen u njegovom mandatu. „Snaga Sibira" (ruski: Sila Sibiri) zasad je dužine više od 2.000 kilometara, a nakon završetka svih planiranih radova, 2022. ili 2023. godine, protezaće se na oko 3.000 kilometara.

Njime će energetska velesila Rusija isporučivati 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje Kini. Gradnja „Snage Sibira" je počela 2014, a već tada je ruski monopolista Gazprom sklopio ugovor s kineskim koncernom CNPC vredan 363 milijarde evra. Njime Gazprom grantuje da će idućih 30 godina svake godine Kini isporučivati po 38 milijardi kubnih metara gasa. To je trenutno 9,5 dosto kineske potrošnje.

No za Rusiju i Gazprom to je tek početak. Plavi plamen, simbol Gazproma, uskoro bi trebalo da zasvetli u vezi sa još dva velika projekta.

Tramp protiv Putina

Osmog januara Putin bi u Turskoj zajedno s predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom trebalo da pusti u pogon Turski tok koji prolazi preko Crnog mora. Drugim krakom tog gasovoda bi kasnije trebalo da se isporučuje gas preko Grčke do južne i jugoistočne Evrope.

No, s najviše kontroverzi je povezan treći veliki projekat: Severni tok 2. SAD, nekoliko članica EU i pre svega Ukrajina, najradije bi zaustavili gradnju tog gasovoda dugog 1.230 kilometara. Američki predsednik Donald Tramp je upozorio Evropljane da time postaju „taoci" ruskih energetskih firmi. U stvari on želi da prodaje Evropi američki tečan gas. No Rusija još uvek može nuditi znatno niže cene.

Na dnu Baltičkog mora već su položene dve trećine cevi za Severni tok 2. Već krajem ove godine mogla bi biti dostignuta nemačka krajnja tačka u blizini Grajfsvalda. Trošak izgradnje: 10 milijardi evra. Tim bi putem u Evropsku uniju uskoro trebalo da stiže 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Kozak polazi od toga da bi gasovod u punoj funkciji mogao biti tek polovinom iduće godine. Moskva pažljivo prati reakcije Vašingtona i nada se da, zbog nedostatka vremena, pre njegovog otvaranja neće stupiti na snagu najavljene američke sankcije protiv Severnog toka 2.

Gazprom: Evropa i dalje najvažnije tržište

Nakon što je Nemačka najavila nuklearki i termoelektrana na ugalj, Rusija namerava da tako nastalu prazninu u snabdevanju energijom ubuduće puni svojim gasom. No zbog kašnjenja radova na Severnom toku 2 Rusija je još uvijek zavisna od trase koja prolazi kroz Ukrajinu. Ugovor između ruske i ukrajinske vlade o količini i ceni tranzita ističe krajem ove godine, a šta će dalje biti - još je neizvesno. O tome će verovatno biti govora na rusko-ukrajinskom samitu 9. decembra u Parizu.

Obje strane imaju ekonomski interes za nastavak suradnje. Ukrajini dobro dođe naknada koju Rusija plaća za tranzit gasa u EU, a Rusiji je taj gasovod još uvek potreban da bi garantovala sigurnu isporuku u Zapadnu Evropu. Jer, i nakon puštanja u pogon „Sile Sibira", Evropa je za Gazprom i dalje najvažnije izvozno tržište s 201,7 milijardi kubnih metara u prošloj godini.

ajg/dpa/afpd

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM