1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Russlands Präsident Putin
Foto: Gavriil Grigorov/Pool Sputnik Kremlin/AP/dpa

Može li Putin biti zaustavljen?

12. oktobar 2022.

Kremlj je više puta pretio da će upotrebiti nuklearno oružje u ratu u Ukrajini. Da li je Vladimir Putin zaista spreman na ovaj korak? Šta bi za njega mogla da bude „crvena linija“? DW je razgovarao sa stručnjacima.

https://p.dw.com/p/4I3gV

Pozivajući se na izvore iz NATO, britanski Tajms je 3. oktobra izvestio da se Rusija sprema da testira nuklearno oružje u Crnom moru. Na internetu se pojavio snimak na kome se vidi kako ruski vojni voz kreće ka ukrajinskoj granici. Navodno, ovaj teretni voz je povezan sa 12. glavnom upravom Ministarstva odbrane Rusije, koja je odgovorna za nuklearni arsenal zemlje.

Ruska postepena nuklearna eskalacija

Gerhard Mangot
Gerhard MangotFoto: Celia di Pauli

Gerhard Mangot, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Inzbruku, ozbiljno shvata rizik od upotrebe nuklearnog oružja. Kretanje vojnog voza i odlazak podmornice K-329 „Belgorod" moglo bi da znači slanje „nuklearnih" poruka.

„Rusija pokazuje Ukrajini i zapadu da je vojno sposobna i možda spremna da upotrebi nuklearno oružje. U ovom trenutku ono služi prvenstveno kao sredstvo odvraćanja. Namera je da signalizira Ukrajini da ne nastavlja ofanzivu i da Zapada da više ne treba da podržava Ukrajinu oružjem", rekao je Mangot.

Ako te pretnje ne zaustave ukrajinsku kontraofanzivu, Putin bi mogao da pređe na sledeću fazu i pošalje radikalniju poruku. „Rusija bi mogla da testira taktičko nuklearno oružje iznad Crnog mora ili na Kamčatki", smatra profesor Mangot.

Šta bi bili ciljevi nukelranog napada?

A ako eksplozija nad nenaseljenim područjem ne pošalje poruku upozorenja i Ukrajina povrati kontrolu nad okupiranim područjima Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje. „To se neće desiti na prvoj liniji fronta, već u pozadini – nad naseljenim, ukrajinskim, urbanim sredinama.

Ralf Tiele
Ralf TieleFoto: privat

Vojni ekspert i bivši pukovnik Bundesvera Ralf Tile smatra da bi Moskva mogla da pokuša da izvrši napade na političke i ekonomske ciljeve u Ukrajini, ukoliko ruska nuklearna bomba na nenaseljenoj teritoriji ne bude imala odvraćajući efekat.

„To bi mogla da bude eksplozija bombe koja šalje elektromagnetni puls i uništava sve što se napaja električnom energijom u krugu od stotina kvadratnih kilometara – vozila, televizore, satelite, kompjutere, elektrane. To bi bila jedna od opcija", kaže Tile.

Kako bi reagovao Zapad?

Većina međunarodnih eksperata se slaže da bi upotreba nuklearnog oružja imala fatalne posledice po Rusiju.

„Čak i sa nuklearnim testom, koji bi zapravo prekršio Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba koji je ratifikovala Rusija, postojale bi ozbiljne ekonomske i finansijske sankcije", kaže Mangot.

pročitajte još: Rat u Ukrajini

A američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven upozorio je na „katastrofalne posledice” u slučaju ovakvog scenarija. U intervjuu za Si-Bi-Es krajem septembra, on je rekao da su visoki američki zvaničnici to jasno rekli Kremlju „direktno, poverljivo i na najvišem nivou”.

Prema rečima Gerharda Mangota, odgovor SAD i NATO-a u tom slučaju će verovatno biti – vojni.

Bivši direktor CIA Dejvid Petreus kaže da su SAD i njeni saveznici spremni da unište celu rusku vojsku na ukrajinskoj teritoriji i potope Crnomorsku flotu.

Mangot smatra da bi takav napad bio asimetričan, odnosno da bi bio izveden konvencionalnim oružjem. Putinu nije samo rečeno kako će Zapad reagovati na upotrebu nuklearne bombe, već da će to dovesti do potpune globalne izolacije Rusije i osude i od strane Kine i Indije", rekao je Mangot.

Neiskorišćen potencijal Kine

Kina do sada ima neutralan stav kada je u pitanju rat u Ukrajini. Mnogi stručnjaci se slažu da bi Peking mogao da igra važnu ulogu u odvraćanju Putina od upotrebe nukelrnog oružja.

Ralf Tile smatra da bi Zapad trebalo da učini više da Kina postane njen strateški saveznik. „Putin zavisi od Kine. Svet bi ovde imao priliku da većim uključivanjem Kine, postigne prekid vatre, što bi bio prvi korak", smatra Tile.

Prema mišljenju ovog vojnog stručnjaka, Zapad greši tražeći od Kine da se pridruži sankcijama Rusiji. To ne bi koristilo Pekingu. Kina je zainteresovana za okončanje rata u Ukrajini pre svega iz ekonomskih razloga, i takođe ne želi da se ovaj sukob razvije u nuklearni rat.

„Naši političari zapravo hoće da Kinu drže podalje od EU jer misle da će u budućnosti biti dovoljno teško da se nosimo sa Kinom u globalno-ekonomskim i geopolitičkim pitanjima. Mislim da moramo da progutamo manju žabu, da se odlučimo za manju neprijatnost - odnosno, treba pristati na veće prisustvo Kine ovde u Evropi", kaže Til. To bi, po njegovom mišljenju, mogao biti adut, koji bi sad već polako trebalo izvući iz rukava.

Putinova "crvena linija"

Da li će američka upozorenja imati odvraćajući efekat na Putina, zavisi od daljeg toka borbi u Ukrajini, smatra Gerhard Mangot. On kaže da bi pokušaj ukrajinske vojske da povrati Krim mogao predstavljati „crvenu liniju" za Putina.

 „Ne mogu da zamislim da bi on stajao skrštenih ruku i gledao kako Ukrajina vraća Krim. To bi dovelo njegovu poziciju u neposrednu opasnost i do njegovog političkog pada. Veliko je pitanje da li će Putin, da bi izbegao poraz, biti toliko hladankrvan da upotrebi nuklearno oružje. Bojim se da jeste" kaže Mangot.

 „Ali, postoji bartračak nade da će oni koji bi trebalo da izvrše njegovo eventualno naređenje, da upotreba nuklearnog oružja, to neće učiniti", objašnjava Mangot.

Međutim, trenutno nema znakova da se rusko rukovodstvo odlučilo da upotrebi nuklearno oružje, ističe ovaj ekspert.

„Još nismo otišli ​​tako daleko. Još nismo ni u fazi,u kojoj Rusiji preti opasnost da katastrofalno izgubi ovaj rat. Ali sa svakim porazom koji ruska vojska pretrpi na bojnom polju, sa svakom akcijom ukrajinske vojske i vraćanja teritorija koje je Rusija osvojila, verovatnoća takvog ishoda se povećava", upozorava Mangot.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.