Putin ne ispušta moć iz ruku | Evropa | DW | 16.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Putin ne ispušta moć iz ruku

U Rusiji to zovu „problem 2024“ – tada Vladimiru Putinu ističe drugi mandat zaredom na mestu predsednika. Sada je predložio korenitu reformu Ustava ne bi li zadržao moć, komentariše novinar DW Roman Gončarenko.

Od najviše planine na Kavkazu, do moskovskog metroa – na javnim ekranima u čitavoj Rusiji je u sredu prenošeno obraćanje Vladimira Putina. Jasno je zašto je bilo važno da baš svi čuju šta predsednik ima da kaže. U govoru o stanju nacije on je najavio temeljnu ustavnu reformu koja prvi put skicira na koji način bi Putin mogao da zadrži moć i posle 2024. godine.

Bilo je to iznenađenje koje su, doduše, već duže vreme čekali oni koji poznaju političke prilike u Rusiji. Ovo je politički zemljotres. Taj utisak pojačava ostavka kompletne Vlade Dimitrija Medvedeva nekoliko sati kasnije.

Rusija nema vremena za gubljenje, rekao je Putin. Očekivano je posvetio dobar deo govora obećavajući socijalne poklone koji bi trebalo da pospeše natalitet.

No pravi razlog za Putinovu žurbu je njegova politička sudbina – sprema se da reši takozvani „problem 2024“, kako u Rusiji nazivaju pitanje kako će Putin zadržati moć kada mu istekne tekući predsednički mandat. Jer, prema Ustavu, on posle dva šestogodišnja mandata više ne bi mogao da se kandiduje.

Tako je šef države u oblande socijalnih obećanja uvio nameru da iz korena promeni politički sistem zemlje. To je tipični Putin – rekao je da nema velike potrebe da se menja Ustav iz 1993. godine, ali onda je predložio više važnih promena. Reformu bi trebalo da potvrdi narod, dodao je, premda je izbegao reč „referendum“. U Rusiji već decenijama nije bilo referenduma.

Prema Putinovom planu, ubuduće bi Duma, donji dom parlamenta, trebalo da ima više moći te da bira premijera i vladu. Sada je izbor vlade još u rukama predsednika. Očito Putin veruje da će Duma uvek odlučivati kako on želi. Rekao je da je većina partija „patriotska“, što u njegovom rečniku znači da su odane Kremlju. Pa ipak, Rusija ne bi trebalo da postane parlamentarna republika – to je eksplicitno rekao.

Predložio je da ubuduće predsednički kandidati ispunjavaju stroge kriterijume – moraju iza sebe imati najmanje 25 godina života u Rusiji i ne smeju imati državljanstvo nijedne druge zemlje. To bi trebalo da eliminiše opozicione političare iz egzila poput Mihaila Hodorkovskog. I premijer i ministri bi morali da imaju samo rusko državljanstvo kako, prema Putinovom viđenju, Zapad ne bi mogao da ih ucenjuje.

Na nastavak konfrontacija sa Zapadom ukazuje i Putinova namera da novim Ustavom postavi ruske zakone iznad međunarodnog prava.

Takav sistem otvoriće Putinu dve opcije. On bi mogao da postane premijer, kao što je već učinio između 2008. i 2012. godine. Ili da postane šef Državnog saveta kojem će Ustavom dati više ovlašćenja. To telo je sada više simboličnog karaktera, a okuplja predsednika, guvernere i niz drugih funkcionera.

Kako god, jedno je sigurno: Putinu ne pada na pamet da moć preda nekom drugom.

Za njega i Rusiju počinje politička etapa sa neizvesnim ishodom. Iako 2024. godina deluje daleko, Putin nema mnogo vremena. Sledeće godine su u Rusiji parlamentarni izbori i Putin do tada želi da ima gotovu reformu. Još uvek je čvrsto u sedlu i ima dobre izglede da još mnogo godina kormilari sudbinom Rusije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama