Psihičko nasilje postaje krivično delo | Evropa | DW | 30.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Psihičko nasilje postaje krivično delo

Hrvatska vlada traži izmene Krivičnog zakona kako bi se i psihičko nasilje u porodici tretiralo kao krivično delo. Sociolozi i aktivisti za ravnopravnost polova pozdravljaju odluku. Ali, ključna će biti primena zakona.

Najnoviji predlozi hrvatske Vlade za izmene Krivičnog zakona uključuju i inkriminaciju psihičkog nasilja u porodici. Prema rečima ministra pravde Orsata Miljenića, u slučaju dugotrajnog i intenzivnog ugnjetavanja s posledicama, ovaj vid nasilja će se ubuduće tretirati kao krivično delo, a ne samo kao prekršaj, kako je to bio slučaj do sada.

Deca su najosetljivija kategorija

„Mislim da je u pitanju mnogo teži vid nasilja od fizičkog“, navodi psiholog Mirjana Krizmanić u razgovoru za DW. Ona smatra da postupci kao što su podmukle uvrede, implicitne pretnje, sistematsko omalovažavanje i slično, predstavljaju opasnosti s trajnim posledicama. Psihičko maltretiranje je teže definisati i sprečiti, ali njihov efekat cilja na bitne osobine ličnosti i mnogo ljudi – najčešće žena – zbog toga počne da se oseća nedostojnim i nepoželjnim, pa se teško oporavljaju.

„Naravno, veliki problem je kako dokazati da postoji ta vrsta nasilja jer je ono manje vidljivo“, upozorava Krizmanićeva. „Moramo videti i ko će uopšte pristati na stručno vrednovanje odnosa kad žena bude tvrdila jedno, a muž drugo. Tu će biti mnogo teških iskušenja za sistem.“ Ipak, ona smatra da bi uvođenje porodičnog psihičkog nasilja u Krivični zakon mogao biti izuzetno pozitivan momenat za društvo, ukoliko se zakon bude sprovodio kako treba.

„Često se zaboravlja da se ta vrsta nasilja ne odnosi samo na supružnike, nego i na decu, kao još osetljiviju kategoriju. Jer, deca su u principu bespomoćna, dok žene ipak u najvećem broju slučajeva same biraju svog partnera“, zaključuje Mirjana Krizmanić. Zato bi, prema njenom mišljenju, posebnu pažnju trebalo usmeriti ka uticaju psihičkog nasilja u porodici na decu koja su u razvoju i kod koje je neizvesno kako će se tačno takav pritisak odraziti na njih. Čak i sugestije koje se odnose na fizičke osobine ili propuste kod učenja mogu decu zauvek ubediti da su bezvredna.

Ekonomsko nasilje i dalje u senci

Višnja Ljubičić, advokatica specijalizovana za ravnopravnost polova, u razgovoru za DW ističe da je vrlo zadovoljna zbog ove odluke hrvatske vlade. „Ostaje da se vidi koje će oblike i intenzitete krivičnog dela psihičkog nasilja procesuirati nadležna tela, kao što su policija i državno tužilaštvo, i kakvu će praksu u takvim postupcima kreirati sudovi. Međutim, time ekonomsko nasilje i dalje ostaje izvan dometa krivičnog zakonodavstva“, upozorava Ljubičićeva.

Kroatisches Parlament in Zagreb

Očekuje se da hrvatski Parlament usvoji izmene zakona

Ekonomsko nasilje u porodici, prema njenoj proceni, može biti pogubno kao i ostala psihička zlostavljanja, a često je i gore od fizičkog. Ono žrtvu čini bespomoćnom pred nasilnikom, na primer u slučaju potpunog, ili čak već i delimičnog uskraćivanja sopstvenih ili zajedničkih novčanih sredstava za život. Ili je može dovesti u krajnje ponižavajući položaj, kao što bi bilo uskraćivanje pristupa električnoj energiji, toploj vodi ili sličnim dobrima.

Zlostavljanje nije privatna stvar

Višnja Ljubičić smatra da bi državna egzekutiva trebalo da razmisli i o uvođenju ekonomskog nasilja u sferu krivičnog procesuiranja, kako bi svi teški oblici nasilničkog ponašanja bili konačno u sferi krivičnog zakonodavstva i kako žrtve psihičkog nasilja u raznim njegovim aspektima više ne bi osećale krivicu i sramotu zbog nečega što im je učinjeno.

„Smatram da će tako najnovijim izmenama naše društvo dobiti snažnu poruku o tome da nasilničko ponašanje nije privatna, porodična stvar, nego izrazito štetno društveno ponašanje koje će kao takvo biti i sankcionisano“, dodaje Ljubičićeva. Naravno, potom ostaje onaj, svakako teži deo priče, a to je sama primena zakona. Ne treba sumnjati da će hrvatsko društvo imati itekako o čemu da povede računa u budućoj društvenoj i pravosudnoj praksi.

Reklama