Psihičke posledice pandemije korone | Mozaik | DW | 25.06.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Istraživanje

Psihičke posledice pandemije korone

Naše živote već više od godinu dana određuje pandemija. Vanredno stanje, osim samog virusa, ima dalekosežne posledice po naše zdravlje. Zdravstveno osiguranje „TK“ napravilo je procenu na osnovu podataka osiguranika.

Zabrana kontakta, fizička distanca, higijenske mere, lokdaun, zatvorene škole i obdaništa, skraćeno radno vreme… Za najveći broj ljudi život se nakon marta 2020. drastično promenio. To ostavlja posledice, prvenstveno na mentalno zdravlje.

„Potreba za psihoterapijom prošle godine je eklatantno porasla, za više od 40 odsto nego obično“, kaže Jens Bas, predsedavajući Upravnom odboru zdravstvenog osiguranja „Techniker-Krankenkasse" (TK).

Jedanaest miliona ljudi u Nemačkoj osigurano je u TK, od toga oko pet i po miliona zaposlenih. To zdravstveno osiguranje jednom godišnje podnosi izveštaj u kojem obrađuje doznake o bolovanju i recepte za lekove. Aktuelno izdanje izveštaja uključuje i reprezentativnu anketu koju je sproveo Institut za ispitivanje javnog mnjenja „Forsa“ o opterećenju zbog pandemije korona-virusa i studiju Tehničkog univerziteta Kemnic o psihosocijalnom zdravlju.

Baterije su se ispraznile

Rezultat je pokazao da je ljude u Nemačkoj mnogo više mentalno iscrpeo drugi lokdaun, koji je uveden u novembru, od onog u proleće 2020. godine. Čak 42 odsto ispitanika se u martu 2021. osećalo veoma ili veoma mnogo opterećenim zbog korone. U maju 2020. ta vrednost je iznosila 35 odsto.

Bertolt Mejer, profesor radne, organizacione i poslovne psihologije iz Kemnica iscrpljenost u martu 2021. objašnjava nedostatkom mogućnosti oporavka. „Mi to tumačimo tako da se psihičke baterije nisu ponovo napunile od juna do novembra 2020.“ Nedostajala su druženja s prijateljima, sport, kultura ili putovanja da bi se resursi ponovo napunili. „Dugoročno, ta neravnoteža dovodi do iscrpljenosti i u težim slučajevima ’sindroma izgaranja’ (burnouta)“.

Samoća opterećuje

Nivo iscrpljenosti posebno je bio zabrinjavajuć na vrhuncu drugog i trećeg talasa pandemije, naglašava Mejer. Glavni faktori opterećenja su nedostatak ličnih kontakata s rodbinom i prijateljima (89%). Usamljenost je posebno teška za ljude.

Sedamdeset odsto ispitanika ovog proleća je izjavilo da poznaje bar jednu osobu koja je bila ili jeste pogođena korona-virusom. U maju 2020. ih je bilo samo 23 odsto. Srazmerno tome porastao je i strah da bi neko od rodbine ili prijatelja mogao da oboli od kovida 19. Briga za najmilije daleko premašuje strah da se sama osoba može zaraziti korona-virusom.

Dvostruko opterećenje: rad od kuće i deca

Za porodice s decom poseban stres je izazvalo zatvaranje vrtića i škola (59%), a svaki drugi zaposleni izjavio je da na poslu trpi više stresa. Oko 44 odsto ispitanika strahuje od ekonomskih posledica. Samo 11 procenata zaposlenih bilo je zabrinuto zbog gubitka posla – 89 odsto ispitanih nije delilo taj osećaj.

Roditelji s barem jednim detetom koji su morali raditi od kuće, bili su posebno pod stresom u vreme lokdauna kada su bile zatvorene škole i obdaništa. „Rad od kuće u uslovima korone, dakle s decom koja žele nešto da rade, ne može se porediti sa radom od kuće u normalno vreme kada su deca u obdaništu ili u školi“, naglašava Bas.

Dodatni teret brige o deci, pored posla, uglavnom se svalio na ženska pleća. „Iz podataka se može videti da je došlo do retradicionalizacije uloga polova tokom pandemije“, analizira psiholog Bertolt Mejer.

Svađe i bes

Studija pokazuje da su ljudi osećali pojačan stres i zbog žestokih društvenih i medijskih sporenja oko pandemije, pre svega zbog svađa s onima koji negiraju postojanje korona-virusa, tzv. „kverdenkerima“ ili zbog diskusija o koristi lokdaun u privatnom okruženju.

Istok opterećeniji od zapada

Univerzitet u Kemnicu se u svojoj studiji poziva na podatke 2.900 zaposlenih, koji su od marta 2020. više puta onlajn ispitivani o psihosocijalnom opterećenju zbog korone. Ispostavilo se da se 57 odsto ljudi u istočnim nemačkim pokrajinama osećalo više opterećeno pandemijom nego prosečna populacija.

Doduše, i incidencija, vrednost kojom se računa broj novih infekcija u sedam dana na 100.000 stanovnika, tamo je bila na najvišem nivou u zemlji.

Godina sa manje bolovanja

No, ukupno pogoršanje opšteg zdravlja u pandemiji ne može se iščitati iz podataka zdravstvenog izveštaja. Sa stopom bolesti od 4,14 odsto, 2020. godina je čak ispod vrednosti prethodne 2019. kada je ta stopa iznosila 4,22 procenta.

Niska godišnja stopa bolesti objašnjava se manjim brojem drugih zaraznih bolesti. „U godini korone 2020. prepisano je toliko malo antibiotika, kao nikad u poslednjih 20 godina, otkako se obrađuju podaci za zdravstveni izveštaj“, kaže Tomas Grobe iz Akva-Instituta za primenjena istraživanja u zdravstvu. „Pravila fizičke distance i održavanja higijene očigledno su doprinele tome da se smanji širenje mnogih drugih zaraznih bolesti.“

Očekivano, ljudi koji rade na poslovima s velikim brojem socijalnih kontakata češće oboljevaju od kovida 19. Na vrhu liste su 2020. bili oni koji su radili kao negovatelji ili nastavnici. Oni su imali šest puta veći rizik od zaraze u poređenju s pravnicima, programerima, ali i poljoprivrednicima.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu