Psi brzo i pouzdano otkrivaju korona virus, ali im ne veruju | Mozaik | DW | 31.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

pandemija

Psi brzo i pouzdano otkrivaju korona virus, ali im ne veruju

Finski istraživači tvrde kako imaju pse koji brzo i jeftino mogu da nanjuše Kovid-19. No, za sada se njihove veštine slabo koriste za kontrolu pandemije. Zašto?

Kosi

Kosi

Evropa je u panici zbog drugog talasa pandemije korona virusa sa visokim stopama zaraze i velikim padom industrijske proizvodnje. Belgija je upravo najavila da više neće testirati ljude koji nemaju simptome, čak i ako su bili u kontaktu s nekim ko ima bolest. Razlog: veliko zaostajanje u obradi. I mnoge druge evropske zemlje imaju probleme s testiranjem i otkrivanjem lanaca zaraze.

- pročitajte i: I kućni ljubimci mogu da se zaraze virusom SARS-CoV-2

Istovremeno u jednoj kućici na aerodromu u Helsinkiju spasilačkom psu Kesi treba samo nekoliko sekundi da utvrdi dali neko ima korona virus. 

Kad bi sve bilo prepušteno Kesiju i njegovim prijateljima, vrlo brzo i vrlo jeftino bi moglo da se ustanovi nosi li neko u sebi virus – i to sve bez ikakvih fizičkih neprijatnosti koje sada prate test brisa nosa na temelju metode utvrđivanja lančane reakcije polimeraze ( PCR).

Nije potreban ljudski nos

Njuškanjem krpe kojom je obrisan vrati ili ručni zglob pas može odmah da prepozna da li je osoba zaražena – i to čak do pet dana pre nego što se pojave simptomi zbog kojih bi osoba trebalo da ode u izolaciju.

"Pas bi lako mogao da spasi velik broj života", kaže istraživačica sa Univerziteta u Helsinkiju Ana Hilm-Bjerkman za DW. Ona napominje da su ispitivanja pokazala nivo tačnosti od gotovo 100 odsto.

Suzana Pavilainen sa psom koji otkriva koronu

Suzana Pavilainen sa psom koji otkriva koronu

Njena prvobitna ideja je bila da vidi da li Kesi, nadareni pas za otkrivanje bolesti, može svoje veštine u otkrivanju buđi, stenica i raka da njuhom preusmeri na otkrivanje novog virusa baš kad se počeo širiti Evropom.

"Trebalo mu je sedam minuta da shvati 'u redu, ovo je ono na šta želite da pripazim'", objašnjava Hilm-Bjerkman. "To nas je zapanjilo."

Suzana Pavilainen, izvršna direktorka Fondacije za otkrivanje mirisa Mudri nos i žena koja je pre osam godina spasila Kesija od eutanazije u španskom azilu, odmah je počela s prekvalifikacijom svojih pasa kako bi pronalazili korona virus.

Mina, koja je nekad čulom njuha pratila nivo šećera u krvi jedne mlade devojke, brzo se uključila u obuku. Treneri se nadaju da će u prvoj fazi obučiti 15 pasa.

Mahanje repom i bez plate

Hilm-Bjerkman kaže da im je, čim su otkrili nove sposobnosti pasa, prva ideja bila da ih odmah puste u praksu.

Obuka pasa za otkrivanje korona virusa u Helsinkiju

Obuka pasa za otkrivanje korona virusa u Helsinkiju

Ali, za to im je ipak trebalo dopuštenje, a idealno bi bilo i neko finansiranje. Zamenik gradonačelnika Vantaa, Timo Aronkito, koji je također odgovoran za aerodromsku bezbednost, odmah je video potencijalnu korist. Međutim, njegove mogućnosti finansiranja bile su ograničene na oko 390.000 američkih dolara za četvoromesečni pilot projekat čiji je cilj da se dokaže da su rezultati testova na psima barem jednako precizni kao i PCR test. U okviru tog projekta se svako ko dobije pozitivan rezultat na dobrovoljnom testu njušenjem, potom morao testirati i u bolnici radi potvrde.

Interes Aronkita, inače svršenog lekara, ima i medicinske i ekonomske aspekte. "Naše [konvencionalno] testiranje na aerodromu trenutno košta više od milion evra mesečno," kaže, objašnjavajući kako očekuje da će to zimi doseći i do tri miliona evra mesečno. "Tu bi psi bili mnogo jeftiniji", ističe. On se nada da će ovi psi uskoro da budu jednako tako uvažavani kao i carinski psi.

- pročitajte i: Kako psi mogu da nanjuše koronu

No, finska vlada se još usteže da preuzme program, usprkos velikom publicitetu i, kako naglašavaju Hilm-Bjerkman i Pavilainen, interesu drugih zemalja. Putnici su pak oduševljeni: ponekad čekaju i po sat vremena u redu da ih pas onjuši.

Nemački projekat bez podrške

U Nemačkoj su istraživači takođe najavljivali obećavajuće rezultate sa psima koji otkrivaju Kovid-19, ali za njihov konkretan angažman za sada nema dovoljno političke volje, kaže Holger Folk sa Univerziteta za veterinarsku medicinu u Hanoveru. To je po njegovom mišljenju "vrlo zabrinjavajuće", posebno kada se u vidu ima ponovno povećavanje broja zaraženih.

"Kad smo započeli ceo ovaj projekt, učinili smo to jer smo želeli da pomognem u zaustavljanju pandemije", rekao je Folk za DW. "No, to je bilo vrlo frustrirajuće iskustvo. Stalno je neko bio protiv. Da nisam odlučna osoba, verovatno bih već odavno odustao."

Kosi

Kosi sanja o poslu negde na jugu

On se slaže s ocenom Hilm-Bjerkmanove da "lekari jednostavno ne mogu da veruju da psi mogu obavljati isti posao kao i oni." I on je uveren u ogromni potencijal njihova otkrića.

U međuvremenu Suzana Pavilainen počinje da razmišlja o tome da bi, ako Finska vlada i dalje ostane suzdržana, ona i Kosi mogli da prihvate jedan od mnogih zahteva iz celog sveta za pružanje obuke. Recimo negde na jugu. "Onda bi mogli i više da se kreću jer Kesi voli kada je toplo", kaže ona mazeći svog fenomenalnog nosonju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama