Prvi Trampov čovek koji je pušten niz vodu | Politika | DW | 14.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Vašington

Prvi Trampov čovek koji je pušten niz vodu

Majkl Flin je podneo ostavku na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost novog američkog predsednika, nakon što je raskrinkan sadržaj njegovog razgovora sa ruskim ambasadorom. Šta to znači za Donalda Trampa?

Poslednje dane svog mandata – one između izbora i inauguracije Donalda Trampa – bivši predsednik SAD Barak Obama iskoristio je da donese odluke koje dolazeća administracija svakako ne bi donela. Recimo drastično skraćenje zatvorske kazne za Čelsi Mening, koja je – dok je još bila muškarac i zvala se Bredli – Vikiliksu doturila stotine hiljada dokumenata o spornoj američkoj misiji u Iraku. Obama je, pakujući polako kutije za iseljenje iz Bele kuće, krajem decembra potpisao i dekret kojim su pooštrene sankcije protiv Rusije zbog navodnog uticaja na američke predsedničke izbore te proterao 35 ruskih diplomata i zatvorio dva odmarališta ruske ambasade u Njujorku i Merilendu.

„Nenamerno“ prećutao

Dan pre proglašenja sankcija, u političkim kuloarima Vašingtona već je bilo poznato šta Obama sprema. Telefonom se čuju Sergej Ivanovič Kisljak i Majkl Flin, bivši armijski general i direktor Odbrambene obaveštajne agencije SAD. Prvi je trenutno ruski ambasador u Vašingtonu, drugi jedan od bliskih Trampovih ljudi koji će u novoj administraciji potom postati savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost. Flin je u tom razgovoru, navodno, preneo Kisljaku da Kremlj ne bi trebalo da se uzbuđuje zbog Obaminih sankcija jer će one ionako lako biti poništene čim Tramp postane predsednik. O tome je izvestio Vašington post pozivajući se na devet neimenovanih zvaničnika koji imaju pristup obaveštajnim izveštajima o rutinski prisluškivanim razgovorima ruskih diplomata.

Time je ojačana optužba koja se pominjala i pre Trampove inauguracije. Novi potpredsednik SAD Majk Pens je ranije medijima rekao da je lično razgovarao sa Flinom, te da mu je ovaj preneo da je telefonski razgovor sa ruskim diplomatom bio neformalne prirode i da se nije ticao poteza Obamine administracije. U razgovoru za Vašington post Flin je prošle srede odbacio optužbe, da bi dan posle intervjua delimično revidirao tu izjavu. Preko portparola je poručio redakciji da „ne može sa sigurnošću tvrditi da se tema nije pojavila“ u razgovoru sa ruskim ambasadorom.

U Ministarstvu pravde očigledno su vrlo dobro znali o čemu je Flin tačno pričao. Krajem januara, predsednik Tramp je obavešten o tome da je njegov savetnik „kompromitovan“ i da sadržaj pomenutog razgovora može ruskoj strani poslužiti kao materijal za ucenjivanje Flina. Ovaj je u ponedeljak podneo ostavku posle svega 24 dana na funkciji, što je rekordno brz odlazak u 64 godine koliko postoji funkcija savetnika za nacionalnu bezbednost. U pismu ostavke naveo je da „zbog brzog razvoja događaja nenamerno“ nije informisao potpredsednika Pensa i druge o sadržaju razgovora sa ruskim ambasadorom.

USA Donald Trump und Michael Flynn in Palm Beach

Donald Tramp i Majkl Flin

Američka „paranoja“?

Posao savetnika privremeno je preuzeo penzionisani general Kit Kelog koji je do sada bio šef osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost. Kako navodi Rojters, Kelog ima šanse da dobije stalni posao, mada se pominju još dva imena: bivši direktor CIA Dejvid Petreus i bivši zamenik komandira američke centralne komande Robert Hauard, za koga se ističe da je favorit.

U prvoj reakciji, portparol Kremlja Dimitrij Peskov rekao je da je smena u Vašingtonu „unutrašnja stvar Amerike“, ali nije hteo da komentariše svoju raniju tvrdnju da Flin i ruski ambasador nisu pričali o Obaminim sankcijama. Konstantni Kosačev je bio konkretniji. Taj predsedavajući komiteta za inostrane poslove gornjeg doma ruskog parlamenta na Fejsbuku je napisao da otpuštanje Flina „nije samo paranoja, nego nešto mnogo gore“. „Ili Tramp nije pronašao potrebnu nezavisnost i sateran je u ćošak... ili se rusofobija proširila po novoj administraciji od vrha do dna“, dodao je Kosačev.

Flin je možda prekršio i takozvani Loganov zakon koji zabranjuje građanima SAD da sa stranim vladama pregovaraju o pitanjima koja su u nadležnosti američke administracije. „Krivično gonjenje nije verovatno, jer zakon koji datira iz 1799. nikada do sada nije primenjen“, podseća Njujork tajms. „Ali nema sumnje da je gospodin Flin napravio lošu procenu koja ga čini nepodesnim za visoku funkciju i otvara pitanje zašto je izveo poklonjenje pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom“, napisao je ugledni list još pre Flinove ostavke.

Republikanci će još trpeti Trampa

Nemački Frankfurter algemajne cajtung piše da ostavka ne znači mir u (Beloj) kući. „Trampova demonstrativna naklonjenost Rusiji i opetovano izražavanje poštovanja za Vladimira Putina otvaraju pitanje kakve su kontakte sa Rusijom i kada imali drugi članovi njegove vlade ili izbornog tima. Da li su možda i drugi – poput Flina – sebe izložili ucenama?“

Majk Flin je tokom Obaminog mandata smenjen sa mesta šefa Odbrambene obaveštajne agencije SAD. Debakl koji je Tramp doživeo sa Flinom pokazuje još jednom da je u pitanju „neprofesionalna administracija koja dolazi izvana i počiva na autsajderima što ima posledice u veoma kompleksnoj igri vašingtonske politike“, analizira Mihael Drajer, profesor Univerziteta u Jeni i stručnjak za politički sistem SAD. „Ovo što vidimo u slučaju Flin je isto što smo videli kod propalog dekreta o zabrani ulaska u zemlju za muslimane. To je takođe prošlo neslavno kao i ova stvar ovde“, rekao je Drajer za nemački radio Dojčlandfunk.

Republikanci u čije je ime Tramp dobio izbornu trku sve se više udaljavaju od pozicija predsednika. Međutim, kako tumači Drajer, još nije ni blizu trenutak u kojem bi partijski establišment mogao potpuno da otkaže podršku Trampu ili čak razmišlja o impičmentu. „Enormno je visoka granica do koje je jedna partija spremna da trpi predsednika iz svojih redova pre nego što ga dezavuiše. To se dešava kada šanse senatora i kongresmena za sopstveni reizbor postanu manje zbog ponašanja Bele kuće. Tada postaje tesno za predsednika. Tako je bilo sa Niksonom.“

DW.COM