Prvi maj: kako su žene počele da rade van kuće

„Žena odgovorno vodi samo domaćinstvo“, tako je stajalo u knjizi zakon građanskih prava. To je u prevodu značilo – „žena je nadležna za čišćenje, kuvanje, pranje, peglanje kao i za brigu oko dece“. Ukoliko je želela da radi, njoj je u Nemačkoj do ne tako davnih vremena, bila potrebna pismena dozvola supruga ili nekog drugog muškog člana porodice. Paragraf „bračni supružnici se zajedničkim dogovorom brinu oko vođenja domaćinstva“, izmenjen je tek 1977. godine.

Danas, gotovo 40 godina kasnije, zaposlena žena koja radi više ne predstavlja nikakvu specifičnost već pre pravilo na tržištu rada.

„Žene su najveći dobitnici razvoja politike obrazovanja. I ne samo to, one su svoje obrazovanje želele, a to žele i u budućnosti da koriste i na tržištu rada“, kaže Juta Almendiger, profesorka sociologije i predsednica Naučnog centra za istraživanje društva. Uprkos naporima i promenama na polju politike, obećanja iz krugova privrede i načina razmišljanja u društvu generalno, apsolutna jednakost između muškarca i žene u Nemačkoj još uvek nije na vidiku.

Pomak na evropskoj listi

Naime, prema aktuelnim rezultatima istraživanja savetničke firme PriceWaterhouseCoopers, oko 72 odsto žena u Nemačkoj je zaposleno. To je za oko 10 procenata više nego što je to bilo pre deset godina.

„Politika je tu temu stavila na dnevni red i preduzeća, odnosno privreda na to je reagovala. Nemačka se nalazi na dobrom putu kako bi jednog dana postigla situaciju u kojoj će muškarci i žene na radnim mestima biti apsolutnoj jednaki“, kaže Petra Justenhofen iz te savetničke firme.

Nemačka se u međuvremenu, po tom pitanju, popela i svetskoj listi – ona se trenutno nalazi na osmom mestu i samim tim iznad je evropskog proseka. Godine 2000. Nemačka je zauzimala 18. mesto.

Međutim, uprkos poboljšanju, saveznoj ministarki za porodicu, Manueli Švezig, to ipak nije dovoljno.

„Mnoge žene još uvek su pred izborom – ili posao ili porodica. Nažalost, imati i jedno i drugo još uvek nije nešto što se samo po sebi podrazumeva“, naglasila je Švezig u razgovoru za Dojče vele. Njeno Ministarstvo trenutno radi na planovima i novim konceptima, ali njih neće biti jednostavno sprovesti u delo s obzirom na veliki otpor u redovima koalicionog partnera. Zato se u svakom slučaju može očekivati da će Nemačka još neko vreme zaostajati za svojim skandinavskim komšijama.

Još uvek nismo na cilju

„Mnogo toga se doduše promenilo i poboljšalo, ali ako se, na primer, pogledaju mesečne plate, tada o jednakosti još uvek ne može biti ni govora. Razlike su trenutno oko 16 odsto. Na vrhu liste se po tom pitanju nalazi Irska. Isto tako, ako se pogledaju procenti pri radu na puno radno vreme, može se videti da je takvih žena u Nemačkoj samo 62 odsto. Nemačka je tu ispod proseka. Na vrhu evropske liste su tu Slovačka i Mađarska – tamo čak 94 odsto žena radi puno radno vreme“, kaže Justenhofen.

Posebno je problematično polje tipičnih „muških zanimanja“. Tu se žene zapošljavaju samo ukoliko postoje propisane kvote. A slično je i ako se pogledaju tzv. vodeća radna mesta. Žene koje se nalaze na čelima velikih preduzeća velika su retkost i često gotovo da ih uopšte i nema. Najnoviji podaci čak pokazuju da je udeo žena na tim pozicijama u godini 2013. smanjen – sa osam na šest odsto. „Zato nam je potreban zakon koji će ubuduće ženama omogućiti pristup vodećim pozicijama. Potrebno nam je uvođenje takozvanih kvota i to 30 odsto u kontrolnim odborima“, rekla je savezna ministarka Švezig.

Žene sa imigrantskom pozadinom

U Nemačkoj su u naročito teškoj situaciji žene sa imigrantskom pozadinom. Birokratske prepreke otežavaju priznavanje diploma iz domovine, slabo poznavanje nemačkog jezika i nedostatak podrške u porodicama, glavni su razlozi zbog kojih one samo uz velike napore ili retko uspevaju da dođu do zaposlenja svojim zanimanjima. „Imamo slučajeve da žene koje već 20 godina žive u Nemačkoj, a imaju završen neki fakultet matematike ili informatike, ne uspevaju da se probiju na tržištu rada. One umesto toga ostaju kod kuće sve dok njihova deca ne odrastu. Posle toga je često prekasno za bilo kakav početak“, navodi Juta Luc-Kaderajt iz Ženskog centra u Bonu.

Potrebna promena načina razmišljanja

Prema njenom mišljenju, za promene je potrebna promena u načinu razmišljanja u širokim društvenim krugovima. „Uprkos naporima politike i privrede da ženama ponudi mogućnosti i okvire unutar kojih će moći da ujedine porodicu i posao, potrebno je i više otvorenosti u društvu generalno. U Švedskoj ili Francuskoj na primer, podrazumeva se da žene rade“, kaže Luc-Kaderajt.

Njeno mišljenje deli i sociološkinja Juta Almendinger. „Potrebne su mnogo veće promene nego do sada. U međuvremenu smo shvatili da muškarac ne mora da bude jedini koji se brine za celu porodicu. Ali, isto tako, u međuvremenu smo razvili i model prema kojem muškarac radi puno, a žena samo pola radnog vremena. To ne odgovora željama žena, niti njihovim finansijskim potrebama“, zaključuje Almendinger.

Autorke: Rajna Brojer / Željka Telišman
Odgovorna urednica: Dijana Roščić