Prva rata uplaćena, gasna saga se nastavlja

Ukrajinska vlada uplatila je deo svojih dugovanja za gas, potvrđeno je u Kremlju. Kako je rekla jedna portparolka ruskog Ministarstva energetike, radi se o 786 miliona dolara duga za isporuke gasa u februaru i martu. Iako je ukupni dug bio mnogo viši (oko 5,2 milijarde), prva tranša će otvoriti mogućnost daljih pregovora o ceni gasa. Gasprom je pre dve nedelje saopštio da će od sada novac iz Kijeva tražiti unapred, te da će od utorka (3. jun) stopirati isporuke gasa ukoliko ne bude dogovora.

Zapelo je oko cene. Nakon svrgavanja Viktora Janukoviča, Moskva je ukinula popuste i podigla cenu gasa za Ukrajinu na čitavih 500 dolara za hiljadu kubika. Kako je rekao Arsenij Jacenjuk, šef prelazne vlade u Kijevu, Ukrajina nikada neće prihvatiti takvu cenu. Kroz teritoriju Ukrajine i dalje se ka Evropskoj uniji kreće najveći deo ruskog gasa, tako da bi obustava isporuke ugrozila i druge evropske zemlje.

Veruje se, međutim, da je dogovor na pomolu. Gasprom je tako produžio rok svog ultimatuma pa će pare unapred zahtevati tek od 9. juna. U Moskvu je stigao ukrajinski predlog izmena sporazuma o isporuci gasa, ali detalji tog predloga nisu objavljeni. Ministri energetike dve susedne zemlje pokušavaju da dođu do dogovora i u Briselu, uz posredovanje resornog evropskog komesara Gintera Etingera. U sedištu EU kažu da se razgovara o gasu koji je stizao od novembra prošle godine, kao i da Rusija i Ukrajina treba da pronađu pravednu tržišnu cenu za buduće isporuke.

Lavrov traži humanitarni koridor

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kaže da je u pripremi rezolucija o Ukrajini u kojoj će se između ostalog tražiti da Rusija uspostavi neku vrstu humanitarnog koridora na istoku zemlje. Kroz taj koridor bi trebalo da prođu mirni građani iz oblasti zahvaćenih borbama. Osim toga, traži se nesmetani protok humanitarnih dobara i veća podrška za Crveni krst. Moguće je da će se rezolucija još u ponedeljak uveče naći u Ujedinjenim nacijama.

Prethodne nedelje je Kremlj optužio kijevsku vladu da je vojna ofanziva u oblasti Luganska i Donjecka protivna Ženevskoj konvenciji o zaštiti civilnog stanovništva u ratnim područjima. Savet bezbednosti UN već je nekoliko puta održavao hitne sednice zbog krize u Ukrajini, ali bez zaključaka. U martu je Rusija blokirala predlog rezolucije zapadnih zemalja kojom bi se izrazio protest zbog otcepljenja Krima i pripajanja Rusiji.

U novim sukobima ukrajinski vojnici su, prema navodima Kijeva, ubili petoricu proruskih separatista. Navodi se da je oko 500 boraca napalo jedan punkt ukrajinske armije i da je sedam vojnika ranjeno.

Novoizabrani predsednik Petro Porošenko u sredu će se u Varšavi sastati sa predsednikom SAD Barakom Obamom. Sjedinjene Države bi uskoro trebalo da upute vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od 18 miliona dolara. Već u petak biće prva prilika da se Porošenko sastane i sa Vladimirom Putinom, koji je ranije izjavio da priznaje predsedničke izbore. U petak se, naime, proslavlja 70. godišnjica iskrcavanja u Normandiji koje je bilo prekretnica Drugog svetskog rata.