Protiv Vučića, protiv vakcine

Srbija je maltene podeljena na trećine: otprilike po toliko ljudi svakako želi da se vakciniše (32,4%), kaže da će razmisliti i pričekati (37,8%) i odbija vakcinaciju (27,1%). To pokazuje istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) objavljeno u beogradskom nedeljniku Vreme.

U oči upada da je odgovor na to pitanje poput referenduma o vladavini predsednika Aleksandra Vučića. Jer, među simpatizerima vlasti spremnost na vakcinaciju je čak četiri puta viša u odnosu na one koji su za smenu vlasti (53,1 prema 13,1 odsto), dok je apsolutno protivljenje vakcini tri i po puta ređe izraženo (12,8 naspram 44,3).

-pročitajte još: DW na licu mesta: Kina pomaže Srbiji

Prema tim nalazima, oni koji se prevashodno informišu sa privatnih prorežimskih televizija daleko su skloniji vakcinaciji nego oni koji se informišu putem kritički nastrojenih televizija N1 i Nove S (41,5 naspram 15,5 odsto). I to je paradoks – jer upravo na kanalima poput Pinka i Hepija često defiluju protivnici vakcinacije i zagovornici nenaučnih teorija.

Dva izvora skepse

Istraživanje pokazuje dubinu rascepa u društvu – politika se odavno prelila na ostala polja. Doduše, pitanje nalikuje onom o kokoški i jajetu: da li nepoverenje prema vakcinama budi antirežimski stav, ili pak nepoverenje u vlast budi skepsu prema vakcinama?

„I jedno i drugo. Postoji izvorno nepoverenje u vakcinu slično kao u drugim zemljama. Ali postoji i specifičan politički apsekt koji nema veze sa antivakserima. To je nepoverenje u sve što vlast kaže, radi i propagira“, kaže za DW urednik NSPM Đorđe Vukadinović.

„Kod onih koji kažu da bi uzeli vakcinu bez razmišljanja možda još više radi politički, ideološki i dogmatski momenat. Oni bez uključivanja mozga veruju u sve što vlast kaže“, dodaje Vukadinović.

-pročitajte još: Čekajući famozni dijalog

Da nema te političke dimenzije, pretpostavlja urednik NSPM, možda bi broj skeptika bio sličan, ali oni ne bi bili tako jasno grupisani među protivnicima vlasti. Ovakvoj podeli doprinosi i to što su, kao i drugde u svetu, vakcinaciji skloniji stariji sugrađani koji su s jedne strane zdravstveno ugroženiji, a sa druge ređe koriste internet koji vrvi od skepse prema vakcinama. A takvi, stariji, kako se procenjuje, mahom glasaju za vlast.

Šareni odnos prema vakcinama u opoziciji

Aktuelno istraživanje agencije Ipsos o rejtingu političkih opcija manje-više potvrđuje ono o čemu je DW pisao u decembru: naspram ogromne podrške Srpskoj naprednoj stranci stoji rascepkana opozicija čije stranke uglavnom imaju podršku od jednog do dva procenta birača. Više od toga ima samo pokret Dosta je bilo.

Deluje da deo opozicije u okviru svojih skromnih mogućnosti podstiče skepsu prema vakcinama načelno – upravo poput Dosta je bilo – ili prema epidemiološkoj politici vlasti.

„Opštepoznata je činjenica da građani ovoj vlasti i njenom režimskom Kriznom štabu više uopšte ne veruju, jer su se sve vreme igrali sa pandemijom koronavirusa, ’paleći je i gaseći’ onako kako odgovara dnevno-političkim potrebama SNS. Posledica toga jeste i nepoverenje građana u vakcine“, saopštio je nedavno opozicioni pokret Dveri.

-pročitajte još: Istorija nas uči da ljude ne treba prisiljavati na vakcinaciju

Prorežimski mediji od opozicije pokušavaju po svaku cenu da načine antivaksere i predstave je kao opasnost po narodno zdravlje. Tako je nedavno tabloid Kurir na svom portalu objavio izjavu Dragana Đilasa iz avgusta, predstavljajući je kao novu. Tada je Đilas bio skeptičan zbog najave da će Srbija pribaviti kinesku vakcinu, koja je još bila u fazi ispitivanja. „Đilas štetočina, ovaj čovek je opasan!“, glasi naslov Kurira.

„Apsolutno sam za vakcinaciju“, kaže Đilas za DW. „Još sam u maju pričao da je vakcina jedino rešenje za pandemiju, vrlo jasno smo rekli da smo za vakcinaciju. Kao i što svaki čovek ima pravo da se ne vakciniše.“

Sve je referendum o Vučiću

Ni drugde u svetu vladajući političari ne propuštaju priliku da poentiraju vakcinacijom. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu često se hvali kako je „sedamnaest puta“ telefonirao sa šefom Fajzera da bi dobavio vakcine. Sada je, prema datoteci ourworldindata, prvu dozu vakcine u Srbiji primilo oko pet odsto populacije što je viši procenat od svih zemalja EU, osim možda malene Malte.

Slično je i sa Vučićem. U gostovanju na RTS-u rekao je da bukti „rat“ za vakcine, ali da se Srbija bori. Više tabloida objavilo je da je to „robinhudovska“ borba predsednika – otima vakcine od bogatih da bi dao siromašnima.

„Vučićev najveći uspeh je, ne samo što je napravio fundamentalnu podelu u društvu, nego što svako pitanje, i društveno i sportsko, pretvara u neku vrstu referenduma o sebi“, kaže o tome Vukadinović.

-pročitajte još: Štampa: Kineske vakcine adut Srbije u igri sa Briselom?

Politikolog Đorđe Trikoš za DW kaže da je vakcinacija kompleksna tema za koju većini građana nedostaje znanja ili informacija, pa se onda odluka svodi na pitanje poverenja. U slučaju Srbije, to može biti manje (ne)poverenje u institucije, lekare i zdravstvene vlasti, a više u dominantu Vučićevu ličnost.

„Način na koji u Srbiji funkcioniše medijska scena, način na koji se politika vodi, stvara jaka i ozlojeđena stanovišta. Sve je opterećeno nepoverenjom, prezirom, politika je vulgarizovana. Zato su i sva druga opredeljenja izuzetno jaka i emotivno nabijena – bilo negativno, bilo pozitivno. Zato stav protiv Vučića može da se prevede i u stav protiv vakcinacije“, dodaje Trikoš.

Istraživanje NSPM objavljeno u Vremenu završava se konstatacijom da je Srbija podeljeno društvo ne toliko jer ima različitih mišljenja, koliko zbog „količine strasti i isključivosti koju u te razlike investiramo“. „Netolerancija i odsustvo volje da se udubimo u poziciju i razloge onog Drugog uglavnom su nam zajedničke.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android