Protiv terorizma na švedski način

Policija pretpostavlja da je žrtva nesreće bombaš samoubica, jer je neposredno pre eksplozije švedska novinska agencija TT dobila upozorenje na arapskom i švedskom jeziku u kojem se najavljuju „skore akcije mudžahedina“. Druga eksplozija odjeknula je posle manje od dva minuta 200 metara dalje. Na mestu druge eksplozije pronađeno je telo žrtve za koje su švedski mediji preneli da je bombaš-samoubica.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Ovaj incident potvrđuje da je nerealno verovati da je maksimalnim zakonskim merama, kao i merama nadzora, moguće isključiti svaki rizik od terorističkih napada. To važi i za Nemačku (…) Kada se, kao što se to desilo u Švedskoj, jedan provincijski diletant odluči da izvede napad, sigurno će nekako uspeti da dođe do benzina i nekog eksplozivnog materijala. Zato je bolja preventiva od svakog zakona da se sopstvena borba u inostranstvu svede na minimum, da se principi i načini izvođenja vojnih akcija uvek podrobno objasne, te da se izbegnu arogantno ponašanje i teritorijalni, ekonomski i kulturni imperijalizam. To je najbolji, ako ne i jedini put ka miru koji obećava uspeh”.

Obučavan na Bliskom istoku

Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg): „Počinilac se – prema već poznatoj matrici – obučavao u nekom od bliskoistočnih terorističkih kampova. To bi političarima u Nemačkoj trebalo da posluži kao povod da nečije, makar i jednokratno, zadržavanje u takvom logoru tretiraju kao krivično delo. Pravne finese prema kojima takvim boravkom u logoru za obuku još nije dokazana i odlučujuća spremnost za izvođenje napada, nema veze sa praksom ni sa načinom razmišljanja božjih ratnika”.

Kiler nahrihten (Kil): „Otvorenom karakteru švedskog društva ide u prilog ovaj analitički, pragmatički i gotovo opušteni način na koji se ono suočava sa ovim napadom. U korenu takvog ponašanja je svest o tome da postmoderni teror strogim zakonima, preventivnim policijskim merama i nadzorom možda može da se priguši, ali nikako i definitivno pobedi. Cena delimičnog uspeha koji bi donele takve mere bila bi odustajanje od favorizovanog društvenog modela. Švedski premijer Ranjfelt jasno je stavio do znanja da taj put ne smatra ispravnim. A u Nemačkoj, ministar spoljnih poslova refleksno upozorava da ne treba popustiti u borbi protiv terora”.

Opasnost i dalje prisutna i u Nemačkoj

Hamburger abendblat (Hamburg): „Bogata i liberalna Švedska nije privukla samo imigrante koji joj žele dobro. Zato su bombe iz Stokholma napada na sve nas. Može biti da je atentator delao sam, bez veze sa terorističkim grupama. No, to ne bi moglo da nas smiri. Fenomen fanatika koji delaju kao pojedinci odrasli u sopstvenoj zemlji u međuvremenu je postao posebno opasan – jer, ti teroristi se pre izvođenja svojih akcija ne odaju komunikacijom sa drugim članovima mreže“.

Berliner morgenpost (Berlin): „Teroristički napad iz Stokholma pokazuje da je opasnost od napada i dalje prisutna – i u Nemačkoj. Povećan stepen pripravnosti koji je 17. novembra proglasio ministra unutrašnjih poslova De Mezijer, uz primetno pojačano prisustvo policije, bilo je sve drugo do samo propagandna akcija demohrišćanskog političara, kako su to neki kritičari pokušali da nas ubede. I organi bezbednosti i svaki građanin moraju ostati budni (…) Iz svakog napada ima da se nauči nešto novo. Napad u Stokholmu nas uči trojim stvarima. Prvo, usamljene počinioce je teže otkriti, jer praktično ne komuniciraju sa drugima. Drugo, kada počinilac – poput ovog u Stokholmu – potiče iz samog centra društva, treba aktivirati sve mogućnosti da se islamska udruženja u državi ubede u neophodnost zajedničke antiterorističke borbe. (…) Treće: da oponenti u vladi i opozicija u parlamentu konačno moraju da shvate da centri za obuku terorista nisu stecišta avanturista, već škole ubijanja. Oni koji se – poput atentatora u Stokholmu – obučavaju kao ratnici džihada, ne smeju to činiti bez pravnih posledica. Takva obuka u Nemačkoj konačno mora da postane kažnjiva“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković