Protiv kriminala – rušenjem zgrada | NRS-Import | DW | 01.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Protiv kriminala – rušenjem zgrada

Siromašnije opštine u Rurskoj oblasti žele da osveže svoje gradske četvrti u kojima ima mnogo „trulih nekretnina“ i kriminala. Vlada Severne Rajne-Vestfalije finansira taj projekat sa 33 miliona evra.

U Markslou je pijačni dan. Ljudi šetaju ulicama sa kesama punim povrća i voća. Malo toga ukazuje da ova četvrt Duizburga važi kao jedna od najproblematičnijih u Nemačkoj. Markslo je pun lepih starih zgrada, zelenih površina i prodavnica. U Berlinu ili Hamburgu bi bilo šik stanovati u takvoj četvrti. Ali, u Markslou je drukčije. Taj deo grada je poznat kao propao, a kao takav je tipičan i za mnoge druge u Rurskoj oblasti.

U gotovo svim gradovima tog područja postoje takve problemske četvrti. Neki ih zovu No Go Areas – mesta u koja se ne ide. Političari u Rurskoj oblasti, kao, na primer, odlazeći ministar unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije Ralf Jeger, ne zovu ih tako i ne žele da znaju da postoje prostori bezakonja, ali delovi grada u kojima žive „teške“ etničke kombinacije, u kojima vladaju siromaštvo i slab nivo obrazovanja, kao i permanentni kriminal – postoje. Svejedno kako ih zvali. O tom problemu se dugo diskutuje, ali rešenja nema na vidiku.

Razbiti strukture

Sada se pojavila ideja da se problemu pristupi rušenjem zgrada. U nekim četvrtima su se oko takozvanih trulih nekretnina formirale strukture koje gradske vlasti više ne žele da trpe. Često je reč o doseljenicima iz Istočne Evrope. Gradska uprava Duizburga sada ubrzano razrađuje svoje planove za rušenje takvih objekata. Od prošle godine, 53 kuće su proglašene nepodobnim za stanovanje. U njima žive takvi doseljenici, često Romi. Poslednjih godina je u Duizburg došlo 18.000 njih, legalno, jer je reč o građanima Rumunije i Bugarske. Vlasnici nekretnina se nisu starali o održavanju zgrada, i zato je u njima mnogo defektnih elektroinstalacija, plesni, često nema vode, a i krovovi propuštaju kišu – lista kvarova i nedostataka je duga.

No-Go-Area - Abriss als Lösung?

Markslo: kafe iza ograde

U takvim četvrtima, kriminal cveta. Policija je alarmirana. Šefica policije u Duizburgu Elke Bartels često kaže da nije dovoljno samo da policija radi svoj posao. „Kada mi dođemo, svi ostali su već zakazali – i obdanište i roditeljski dom i škola.“

Nulta tolerancija

Bartelsova polaže na strategiju nulte tolerancije. Ali za to su potrebne dodatne snage. Ona može samo da ublaži situaciju. „Kada bi naša klijentela primetila da nas ima manje, to bi samo pogoršalo stvar. Jedino što možemo je da držimo situaciju pod kontrolom, ali mi ne možemo da popravimo te ljude“, rekla je u aprilu šefica policije rezignirano medijima. Slično su govorile i njene kolege iz drugih gradova.

Profesor Tomas Feltes, kriminolog sa Univerziteta u Bohumu, na planove za rušenje zgrada gleda kao na simboličku politiku: „Jedno rušenje ne menja ništa ako se ne promeni osnovna supstanca gradske četvrti. Mora se istražiti infrastruktura, moraju se identifikovati problemi, i tek onda policija, kao i socijalni i zdravstveni zavodi zajedno sa školama treba da rade na rešenju problema.“

Ovaj stručnjak smatra da je koncentrisanje na doseljenike iz Istočne Evrope pogrešno: „to je jedna grupa koja služi kao žrtveni jarac i koja je prelila čašu, ali kriminal potiče iz same četvrti – loše strukture za život, zapušteni uslovi stanovanja – to su uzroci. Veliki problem su privatni investitori koji puštaju da kuće trunu. U Nemačkoj se mnogo polaže na zaštitu imovine – ona je gotovo nedodirljiva, Gradovi bi mogli da učine nešto samo kada bi kupili sporne nekretnine, ali to je teško.“

No-Go-Area - Abriss als Lösung?

Markslo: lepe, stare zgrade u problematičnoj četvrti

Turski imigranti su ljuti

Tursko stanovništvo problematičnih četvrti, koje je odavno u Nemačkoj, svakako ima problem sa novim imigrantima. To je potvrdila i Elke Bartels, koja kaže da su joj se obratili turski imigranti sa molbom da se pobrine da stranci iz jugoistočne Evrope odu iz njihove četvrti.

Sebastijan Kurtenbah, istraživač gradova na Univerzitetu u Bilefeldu, smatra da su planovi za rušenje zgrada nastali samo iz potrebe političara da pokažu da nešto rade, i kaže: „U severnom delu Dortmunda postoje projekti u okviru kojih se novim doseljenicima iz Rumunije i Bugarske daje mogućnost da učestvuju u renoviranju stanova, pa se ti ljudi tako kvalifikuju za tržište rada i osposobljavaju da žive pod kirijom – to je put ka integraciji. Ta strategija je mnogo bolja, ali, naravno, i komplikovanija.

Ministarstvo za razvoj gradova u Severnoj Rajni-Vestfaliji je ove godine namenilo 33 miliona evra rušenje ili sanaciju trulih nekretnina. Od toga će profitirati gradovi Dortmund, Duizburg, Esen, Gelzenkirhen, Hagen, Ham, Herne i Vupertal. Ostaje da se vidi da li je to model koji ima budućnost.

DW.COM